Највећи терет кризе носе најсиромашнији и социјално угрожени

Због економског опоравка од рецесије изазване пандемијом коронавируса и кризом у Украјини, угрожене и маргинализоване заједнице у Србији суочавају се са специфичним изазовима. Терет кризе највише сносе породице са малом децом, домаћинства која воде жене, стара лица која живе сама, избеглице, тражиоци азила и интерно расељена лица, људи који живе у руралним или удаљеним крајевима и они са минималним приходима, истакнуто је на данашњој радионици под називом „Јачање социјалне заштите у Србији кроз увођење елемената за реаговање на кризу и кризне ситуације“, на којој су учествовали представници УНХЦР-а, УНИЦЕФ-а, Владе Србије, академске и донаторске заједнице.

„Све веће цене хране и енергената могу имати драстичан утицај на животне стандарде деце у Србији. То може довести до пораста удела укупног буџета који се издваја за те ствари и смањити удео који се издваја за све друго што није од основног значаја. Издвајања за образовање могу се смањити, али то би имало изразито негативан утицај на децу која живе у неповољним социо-економским приликама. УНИЦЕФ, УНФПА и УНХЦР су спремни да подрже Владу Србије у увођењу мера социјалне заштите са елементима отпорним на кризе, али и да помогну земљи да боље одговори на будуће кризе“, изјавила је Дејана Kостадинова, директорка УНИЦЕФ-а у Србији.

Како је наведено, одређене групе старих особа, нарочито оне у руралним и удаљеним крајевима, тешко задовољавају своје потребе за храном, хигијенским средствима или лековима.

„Из процене утицаја сиромаштва на стара лица добили смо драгоцене податке, посебно када је реч о њиховој дискриминацији, друштвеној изолацији и сиромаштву. Kроз групне разговоре са најугроженијим групама становништва и једнократну новчану помоћ за 70 домаћинстава са старим лицима, са посебним фокусом на самачка домаћинства старих лица, успели смо да идентификујемо људе који су ван система социјалне заштите, који живе на ивици егзистенције и остају невидљиви и изостављени“, рекла је Борка Јеремић, шефица канцеларије УНФПА у Србији.

На скупу је упозорeно да су недавне глобалне кризе покренуле велике миграције, а избеглице и тражиоци азила сусрећу се са бројним изазовима у остваривању права на социјалну заштиту.

„Kао део националног система социјалне заштите, принудно расељена лица имају право на социјалну помоћ и заштиту у Србији. У оквиру заједничког програма Уједињених нација, УНХЦР је дао препоруке како додатно ојачати њихов приступ правима, као и целокупни оквир социјалне заштите са елементима за реаговање на кризне ситуације. Избеглице, тражиоци азила, интерно расељена лица и лица без држављанства требало би да буду у потпуности укључени у њега, као неке од најугроженијих друштвених група у Србији. То би значило да им треба пружити правовремену ургентну помоћ и заштитити њихово благостање у случају појаве било каквих специфичних изазова, као што су криза у Украјини и пандемија вируса ковида 19“, рекла је Стефани Kраус, в.д. шефице представништва УНХЦР-а.

Како је истакнуто, кроз заједнички програм Уједињeних нација, Влада Србије добиће подршку да ојача национални оквир социјалне заштите и политике одговора на кризне ситуације и увећа адекватне буџетске ресурсе за заштиту најугроженијих група становништва.

„Срећна сам што на овој радионици не учествују само представници државе и међународних организација већ и цивилног друштва, јер је спровођење и промовисање Агенде за 2030. годину заједнички посао – од државних органа до сваког појединца. Само кроз успостављање партнерстава и холистички приступ можемо успети у нашој намери да искористимо развојну прилику која нам се пружа и успоставимо виши степен демократије, родне равноправности, равноправности у глобалу, индивидуализма и сарадње у друштву“, уверена је др Славица Ђукић Дејановић, специјална саветница председнице Владе Републике Србије задужена за Агенду 2030.