Najveći teret krize nose najsiromašniji i socijalno ugroženi

Zbog ekonomskog oporavka od recesije izazvane pandemijom koronavirusa i krizom u Ukrajini, ugrožene i marginalizovane zajednice u Srbiji suočavaju se sa specifičnim izazovima. Teret krize najviše snose porodice sa malom decom, domaćinstva koja vode žene, stara lica koja žive sama, izbeglice, tražioci azila i interno raseljena lica, ljudi koji žive u ruralnim ili udaljenim krajevima i oni sa minimalnim prihodima, istaknuto je na današnjoj radionici pod nazivom „Jačanje socijalne zaštite u Srbiji kroz uvođenje elemenata za reagovanje na krizu i krizne situacije“, na kojoj su učestvovali predstavnici UNHCR-a, UNICEF-a, Vlade Srbije, akademske i donatorske zajednice.

„Sve veće cene hrane i energenata mogu imati drastičan uticaj na životne standarde dece u Srbiji. To može dovesti do porasta udela ukupnog budžeta koji se izdvaja za te stvari i smanjiti udeo koji se izdvaja za sve drugo što nije od osnovnog značaja. Izdvajanja za obrazovanje mogu se smanjiti, ali to bi imalo izrazito negativan uticaj na decu koja žive u nepovoljnim socio-ekonomskim prilikama. UNICEF, UNFPA i UNHCR su spremni da podrže Vladu Srbije u uvođenju mera socijalne zaštite sa elementima otpornim na krize, ali i da pomognu zemlji da bolje odgovori na buduće krize“, izjavila je Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Kako je navedeno, određene grupe starih osoba, naročito one u ruralnim i udaljenim krajevima, teško zadovoljavaju svoje potrebe za hranom, higijenskim sredstvima ili lekovima.

„Iz procene uticaja siromaštva na stara lica dobili smo dragocene podatke, posebno kada je reč o njihovoj diskriminaciji, društvenoj izolaciji i siromaštvu. Kroz grupne razgovore sa najugroženijim grupama stanovništva i jednokratnu novčanu pomoć za 70 domaćinstava sa starim licima, sa posebnim fokusom na samačka domaćinstva starih lica, uspeli smo da identifikujemo ljude koji su van sistema socijalne zaštite, koji žive na ivici egzistencije i ostaju nevidljivi i izostavljeni“, rekla je Borka Jeremić, šefica kancelarije UNFPA u Srbiji.

Na skupu je upozoreno da su nedavne globalne krize pokrenule velike migracije, a izbeglice i tražioci azila susreću se sa brojnim izazovima u ostvarivanju prava na socijalnu zaštitu.

„Kao deo nacionalnog sistema socijalne zaštite, prinudno raseljena lica imaju pravo na socijalnu pomoć i zaštitu u Srbiji. U okviru zajedničkog programa Ujedinjenih nacija, UNHCR je dao preporuke kako dodatno ojačati njihov pristup pravima, kao i celokupni okvir socijalne zaštite sa elementima za reagovanje na krizne situacije. Izbeglice, tražioci azila, interno raseljena lica i lica bez državljanstva trebalo bi da budu u potpunosti uključeni u njega, kao neke od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji. To bi značilo da im treba pružiti pravovremenu urgentnu pomoć i zaštititi njihovo blagostanje u slučaju pojave bilo kakvih specifičnih izazova, kao što su kriza u Ukrajini i pandemija virusa kovida 19“, rekla je Stefani Kraus, v.d. šefice predstavništva UNHCR-a.

Kako je istaknuto, kroz zajednički program Ujedinjenih nacija, Vlada Srbije dobiće podršku da ojača nacionalni okvir socijalne zaštite i politike odgovora na krizne situacije i uveća adekvatne budžetske resurse za zaštitu najugroženijih grupa stanovništva.

„Srećna sam što na ovoj radionici ne učestvuju samo predstavnici države i međunarodnih organizacija već i civilnog društva, jer je sprovođenje i promovisanje Agende za 2030. godinu zajednički posao – od državnih organa do svakog pojedinca. Samo kroz uspostavljanje partnerstava i holistički pristup možemo uspeti u našoj nameri da iskoristimo razvojnu priliku koja nam se pruža i uspostavimo viši stepen demokratije, rodne ravnopravnosti, ravnopravnosti u globalu, individualizma i saradnje u društvu“, uverena je dr Slavica Đukić Dejanović, specijalna savetnica predsednice Vlade Republike Srbije zadužena za Agendu 2030.