Обнова Бајракли џамије на пролеће

Кров са опшивкама, дрвени улазни трем, камена фасада, враћање у аутентично стање куполе и елемената унутрашњег уређења објекта на списку су за обнову предвиђени пројектом рестаурације Бајракли џамије у Господар Јевремовој улици 11. Мајстори ће у тај сакрални објекат, који је запаљен у ноћи између 17. и 18. марта 2004. у демонстрацијама које су избиле у Београду због насиља над Србима на Косову и Метохији, ући на пролеће следеће године, потврдили су писаним одговорима нашем листу из градског Завода за заштиту споменика културе који ће у овом послу надзирати конзерваторске радове. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре још у септембру ове године дало је зелено светло за извођење овог пројекта. Инвеститор је Исламска заједница Србије, а Турска агенција за сарадњу и координацију ТИКА финансијер.

Шта је у последњих 18 година урађено у комплексу овог сачуваног објекта турске сакралне архитектуре у Београду?

– После мартовских дешавања 2004. године средствима града обновљени су прозори, врата и камена фасада џамије. Исте године Исламској заједници Србије издате су мере техничке заштите за увођење подног грејања џамије, обнову оградног зида и изградњу абдестхане – полуукопаног објекта за ритуално прање. Планирано је да се, пре изградње абдестхане, обаве завршна археолошка ископавања, којим би се комплетирали подаци у вези са објектима на парцели. У вези са издатим условима Исламска заједница Србије није подносила пројекте на сагласност, те није приступљено извођењу планираних радова, изузев дела оградног зида 2011. године, без прибављене сагласности Службе заштите – истичу у градском Заводу за заштиту споменика културе.

Бајракли џамија саграђена је између 1660. и 1688. године као задужбина султана Сулејмана Другог. Њен назив датира од осамдесетих година 18. века када је на џамији истицан бајрак као знак за почетак молитве у свим варошким џамијама. За време аустријске владавине, 1717–1739, претворена је у католичку цркву. С повратком Турака обновљена је у џамију 1741. После одласка Турака из Београда здање је реконструисано и од 1868. године служила је као једина џамија преосталом муслиманском становништву. Уписана је у регистар културних добара 1979. као културно добро од великог значаја, а двадесет година касније припала је заштићеној околини просторне културно-историјске целине „Подручје око Доситејевог лицеја”.