Ајфел у – Бечеју

Бачки град у срцу Војводине, на десној обали Тисе, најпознатији је по "Фантасту", знаменитом дворцу Дунђерских, а од 2000. и по ватерполистима, европским шампионима. Мање је познато то да Бечеј красе и прави бисери уметности и архитектуре, као и још атрактивна Ајфелова преводница на каналу Дунав–Тиса–Дунав, једно од врхунских техничких достигнућа с почетка 20. века.

Шлајз, како је Бечејци најчешће називају, настала је својевремено из преке потребе. Иако град "плива" на подземној термалној води која се користи и за грејање, увек му је претила ћудљива речна. Водена стихија је повремено плавила град мењајући му "лични опис", све док пре више од века није одлучено да се на ушћу Великог бачког канала у Тису подигне моћна брана. Од поплава га отад успешно штити насип, долма, чији је ниво за метар виши од највишег икад забележеног водостаја, па су Бечејци и у време последњег дивљања река спавали мирно.

Устава или брана рађена је по плановима инжењера Алберта Хајнца, техничког директора канала, у периоду од 1895. до 1900. године и представљала је у то време право чудо технике, које су долазили да виде и да му се диве стручњаци и радозналци из свих крајева света. Шлајзови су урађени на електрични погон, а струју за њихов рад производила је хидроцентрала направљена непосредно поред њих. Имала је генератор за једносмерну струју, а покретала се уз помоћ дизел-мотора који је, колико нам је познато, још исправан. Тако су Бечејци, захваљујући Шлајзу, не само били заштићени од поплава, већ су им, још 1913, много раније него комшијама из околних места, а одмах после Новосађана и Суботичана, у кућама засветлеле сијалице, па је град сврстан у најнапредније у Војводини. Иако је пројекат за брану начинио млади Алберт Хајнц, тада 24-годишњак, сматра се да је потекла из радионице инжењера Александра Густава Ајфела, који је пројектовао најпре оспоравани, а данас прослављени, челични торањ који је постао симбол Париза. Да ли је и преводница у Бечеју баш његово дело, није са сигурношћу потврђено, али је чињеница да решеткаста конструкција Шлајза по стилу неодољиво подсећа на париски торањ.

Занимљиво је то да су млади Бечејци, претече европских ватерполо првака, у време кад није било ни обичних, а камоли олимпијских базена, ватерполо играли баш на долми, у зеленкастој води између два шлајза.