Опасне енергетске илузије

Москва – Русија је још увек енергетска сила првог реда, али би тај статус могла да изгуби у догледној будућности ако настави да се понаша расипнички и не буде више улагала у нова налазишта нафте и природног гаса, упозорио је експерт за проблеме енергетике Владислав Иноземцев.

У ауторском тексту „Опасне илузије” Иноземцев наводи да је Русија сада друга по производњи нафте у свету (са 9,98 милиона барела дневно или 491 милион тона годишње) и да је према продукцији гаса (651 милијарду кубика) без премца на планетарном нивоу.

Заостајање Русије је, међутим, врло очито уколико се пореди са Саудијском Арабијом, која је водећи светски произвођач сирове нафте, са годишњом продукцијом већом од 540 милиона тона.

Саудијска Арабија је, како наводи Иноземцев, током минулих 17 година увећала производњу нафте за 53 одсто, док је продукција те енергетске сировине у Русији у истом раздобљу опала 15 процената.

Неповољна слика о производњи нафте у Русији допуњава се ако се продукција, остварена током протеклих десет година, пореди са билансом који су у истој производњи од 1997. до краја 2007. имале две бивше републике некадашњег Совјетског Савеза – Азербејџан и Казахстан.

Азербејџан је током тог периода увећао производњу нафте 3,6 пута, на приближно 654.000 барела дневно, а Казахстан 2,7 пута, на 1,43 милиона барела.

Производња природног гаса је, током посматраног периода, увећана у Узбекистану око 30 одсто, на 63 милијарде кубних метара, а у Туркменији око 2,5 пута, на 64 милијарде кубика.

Русија је, такође, током тог раздобља успела да подигне производњу гаса, али по веома ниским стопама и сада се поставља питање да ли ће у наредном периоду моћи да задовољи све већу домаћу и страну тражњу, истиче Иноземцев.

Он, осим тога, наводи да се руска производња нафте у периоду јануар – мај ове године смањила 0,2 одсто, док је истовремено у Казахстану увећана 7,7 одсто, а у Азербејџану око 13 процената, у односу на исти прошлогодишњи период.

Иноземцев истиче да је у поменутом периоду и руска производња гаса опала 0,8 одсто, а тренд ниже продукције у добијању тог горива бележи се, према његовим речима, још од прошле године.

Руски експерт сматра да је федерална влада у Москви најодговорнија за незадовољавајући биланс у производњи две кључне енергетске сировине, чијим извозом се добија више од 40 одсто укупног девизног прилива.

Као главни проблем Иноземцев уочава непостојање централизованог система праћења залиха нафте и гаса, као и чињеницу да, упркос гигантском буџетском вишку у федералној каси, Русија у истраживање нових налазишта нафте и природног гаса улаже знатно мање него у совјетској ери.

Типичан пример како не треба радити кад је реч о истраживању нових налазишта јесте, према речима Иноземцева, руски гасни монополиста – „Гаспром”.

Током последњих пет година „Гаспром” је, према подацима које наводи Иноземцев, уложио 18,5 милијарди долара у истраживање нових налазишта гаса, а истовремено је за куповину разних врста вредносних хартија, на домаћем и страном тржишту капитала, потрошио 34 милијарде долара, од којих 16 милијарди ван сектора у ком делује. „Гаспром” је, осим тога, према стању забележеном 31. децембра прошле године, снизио вредност сопствених основних фондова, који се директно односе на производњу и транспорт гаса, на свега 50,3 процента укупне вредности капитала компаније, а ове године се то учешће додатно смањује.

Компанија „Гаспром” је лани имала и пад вредности профита, што је први такав случај у минулих десет година, наводи Иноземцев, уз опаску да је у протеклих неколико година та компанија узела и огромне иностране кредите.

Ништа боља ситуација није ни у водећим руским нафтним компанијама које, такође, „болују” од недовољних улагања у истраживачке радове, а и све више се задужују у иностранству.

Иноземцев критикује руску владу и због тога што од предузећа у нафтно-гасном сектору стално узима „сувишне приходе” и та финансијска средства пласира у америчке вредносне папире, а не у инвестиције усмерене на раст производње и извоза главних енергетских сировина.

У оквиру мера које предлаже за излаз из постојеће ситуације, Иноземцев наводи неопходност да се иностраним компанијама дозволи, на основу привлачних и повољних услова, да обављају геоистраживачке радове за откривање нових налазишта нафте и гаса.

Он се залаже за укидање државног монопола у индустрији гаса, као и за спровођење целог низа мера за подизање енергетске и укупне ефикасности руске економије.

Русија због застареле технологије, приликом вађења из налазишта, сагори више природног гаса него што то заједно чине Кина, Индија, Јапан, Бразил, Немачка, Француска и Велика Британија, које стварају бруто домаћи производ 16 пута већи од руског, упозорио је Иноземцев.

Танјуг