Гладовање је здраво

 У последњих годину дана појавила се нова звезда дијета, коју спроводи највећи део наших грађана, а реч је о чувеној аутофагији, упозорио је професор Медицинског факултета, др Бранко Јаковљевић, специјалиста исхране.

 – Ова дијета се само код нас тако зове и увек се помиње неки Јапанац који је за аутофагију добио Нобелову награду. Међутим, много је правилније ову дијету звати повременим гладовањем, како о њој говори цео свет. То није ништа ново, једино је сада она популарнија – казао је др Јаковљевић на недавном 8. Конгресу о хипертензији одржаном у Београду.

Чувена пет-два дијета

Он је објаснио да се ова дијета може спроводити у више облика. Први би био потпуни дневни пост: одређених дана у недељи, а то може бити и неколико везаних дана, ништа се не једе. И одмах је додао да то није лако спроводити.

– Међутим, модификовани режим поста некако је лакше извести. То подразумева да се током одређеног броја дана у недељи, који нису узастопни, спроводи дијета са смањеним калоријским уносом – обично то буде око 600–700 калорија. То је чувена дијета пет-два, где се два дана у недељи саветује таква исхрана.

Код нас је, како је објаснио др Јаковљевић, најпопуларнији и најзаступљенији вид временско ограничено храњење, при чему се саветује да се 12, 14, или 16 сати током дана не узима храна.

У светлу ове дијете занимљив је и верски пост. По објашњењу стручњака, наш православни пост не иде у правцу гладовања, више иде у смеру елиминације одређених намирница, али је зато рамазански свети пост некако ближи овој идеји гладовања.

– Верници током рамазанског поста заиста праве дуге периоде без хране од раног јутра, пре свитања па све док не падне мрак, апсолутно не једу ништа. То је у основи и аутогфагије коју ових дана толико хвалимо у Србији – приметио је он.

Др Јаковљевић је дао одговор на питање да ли оваква дијета има здравственог оправдања и да ли се може саветовати као начин лечења одређених болести, а задржао се на ефекту ове дијете на повишени крвни притисак.

Занимљива студија из 2019. године где су испитаници подељени у четири групе: једна је гладовала пет дана, друга 10, трећа 15 и четврта 20 дана. Сви су били под стручним надзором лекара.

Иначе, тако дуги периоди гладовања нису новост савременог доба. Крајем 19. и почетком 20. века постојале су бројне клинике за гладовање у готово свим земљама, а Руси су ту имали највише успеха. Једноставно, тада није било лекова за многе болести и користили су гладовање као један квалитетан начин да се болести лече.

Дакле, који је био резултат студије и дуготрајног гладовања?

– Први ефекат је јасан и то је губитак на тежини. Процењено је да су људи који су гладовали 20 дана изгубили преко 10 килограма. Долази и до изузетно значајне корекције вредности и доњег и горњег притиска. Оно што је врло упадљиво јесте да се позитиван ефекат бележи већ после пет дана гладовања. Стиже се до идеалних вредности крвног притиска, које се одржавају и у наредним данима гладовања – објаснио је лекар.

Он је указао да људе који се колебају да ли да се упусте у ову дијету плаши лоше расположење током гладовања, пад енергије.

– Друга студија учи нас да то апсолутно није тако: већ после два до три дана, када се уђе у кетозу, мозак се избистри, добија се једна посебна енергија. Али није лако гладовати 20 дана, иако смо могли на нашим телевизијама да видимо врло познату особу, која иде од једне до друге телевизије и објашњава како она већ 33 дана гладује, не једе ништа и даје савете гледаоцима, што је крајње погрешно. Јер свако гладовање дуже од два дана апсолутно не би смело да се спроводи без надзора стручног лекара, који разуме шта се све у организму дешава у том периоду гладовања – упозорио је професор Јаковљевић.

Такође је нагласио да постоје групе које не би требало да се одричу хране у дугом временском периоду. То су труднице, дојиље, деца, тинјеџери, особе које болују од дијабетеса типа један, особе које болују од поремећаја исхране и још неких болести.

 – Здраво је, добро је, али постоје многе особе које не би могле да се прикључе овом начину исхране – поручио је др Јаковљевић.

Без екстремних решења

Он је поменуо и студију објављену пре два месеца, која је, како је рекао, лекарима много олакшала ствар јер је показала да нема потребе за никаквим екстремним гладовањем, већ је довољно само проширити период током дана када се храна не узима.

– Реч је о студији која је пратила две групе испитаника. Две групе су у питању, једна је храну узимала у оквиру 12 сати, а наредних 12 сати је било без хране. Друга група је јела без ограничења. Резултати су показали да није било разлике у тежини, што ће обесхрабрити наше поклонике аутофагије, али је дијастолни, доњи притисак показао статистички значајан пад – указује др Јаковљевић.

Он је појаснио и механизам који утиче на пад вредности крвног притиска:

– Студија из 2005. године прва је објаснила да је заправо суштина у инсулину. Инсулин је тај који ће допринети и корекцији хипертензије. Бројни су механизми којима инсулин утиче на крвни притисак.

Даш дијета

Проф. др Бранко Јаковљевић подсећа како се сваке године у свету одржава својеврсно такмичење за најбољу дијету, нешто попут Евровизије, и у медијима се о томе нашироко пише. Тако ће ускоро, у ово доба године, бити изгласана и најбоља дијета за наредни период. Организатори тог такмичења тврде да победника бирају стручњаци, мада није познато о којим се то експертима ради. Последње четири године нова најбоља дијета постала је медитеранска исхрана.

– Пре тога, осам година заредом је даш дијета била проглашавана најбољом. Заиста, даш дијета је изузетно значајна, дизајнирали су је 1986. стручњаци с циљем да направе план исхране који ће утицати на корекцију повишеног крвног притиска. И то је једна од ретких наменских дијета, дизајнираних за једну болест. Међутим, пракса је показала да је она ефикасна и код болести бубрега и масне јетре, дијабетеса. Према препорукама америчког удружења очекује се да се горњи, систолни притисак коригује за 11 милиметара живиног стуба. То није мало и тај ефекат отприлике постиже и један квалитетан антихипертензивни лек. Реч је о дијети богатој воћем и поврћем, млечном производима с ниским процентом масти, интегралним житарицама. Као и сви друге и ова дијета се јако „плаши” засићених масти па се инсистира да њихов унос буде што нижи. Такође је умерен и унос протеина – објаснио је др Јаковљевић.