Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обнова блока техничких факултета

ЕТФ ће добити нови објекат, Машински ће бити надограђен, а зелени кров будућег кампуса биће нова веза Ташмајданског парка и Парка Ћирила и Методија
Обнова блока техничких факултета

Електротехнички факултет (ЕТФ) добиће нови објекат, зграда Техничко-металуршког и Машинског факултета биће дограђена на дворишном крилу здања, унутрашње двориште претворено у кампус – заједнички простор за студенте пет техничких факултета, али и грађане, а његов зелени кров послужиће као веза Ташмајданског парка и Парка Ћирила и Методија. Зграда Државног архива Србије у том блоку између улица Рузвелтове, Краљице Марије, Карнегијеве и Булевара краља Александра биће дограђена галеријским простором, а у њеним подземним етажама биће изграђен депо, док ће постојећи трафо поред Архива бити измештен на парцелу високошколских установа. Све те интервенције, како би се решио вишегодишњи проблем недостатка простора за ЕТФ и кампус техничких факултета, предвиђене су Урбанистичким пројектом (УП) који ће бити на јавној презентацији од 20. до 27. децембра у згради Градске управе у Улици 27. марта 43–45.

Основ за израду УП-а је победничко идејно решење нове зграде ЕТФ-а са заједничким садржајима и урбане обнове блока техничких факултета у Београду: Машинског, Архитектонског, Грађевинског и Технолошког са позивног урбанистичко-архитектонског конкурса окончаног априла ове године. Аутори, добитници прве награде вредне 15.000 евра, јесу архитекте Иља и Игор Микитишин, Лазар Кузманов и Немања Дачић из бироа „4MIND”.

– Задржали смо исти концепт са активним зеленим кровом, али смо из УП-а избацили две петоспратне куле које су на том крову биле предвиђене првонаграђеним идејним решењем са конкурса. Те квадрате преместили смо на Машински факултет који ће бити дограђен на дворишном крилу зграде – каже Иља Микитишин, архитекта.

Урбанистичким пројектом планирана је фазна реализација тако што ће у првој фази бити подигнуто ново здање ЕТФ-а повезано са Архитектонским и Грађевинским факултетом и објектом Машинског и Технолошког. У другој фази планирана је надоградња Машинског и Технолошког факултета и изградња павиљонског објекта у залеђу Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”. У трећој ће бити изграђен нови објекат трафостанице, а у четвртој фази дограђен павиљон-галерија који ће топлом везом бити спојен са здањем Државног архива Србије.

Главни улаз у будући реконструисани комплекс архитекте су осмислиле из Рузвелтове улице између техничких и Машинског факултета. У дворишту ће бити централни атријум као место сусрета и дружења са садржајима за студенте: конференцијска и свечана сала, књижара, библиотека, кафе, кантина... одакле ће академци једноставно моћи да приступе наставним активностима.

Нови објекат са канцеларијама за професоре, доценте, истраживаче ближе згради Архива Србије уздизаће се над постаментом. Испод целе парцеле од око једног хектара планирана је гаража за око 220 возила на једном нивоу, док је један ниво сутерена резервисан за лабораторије ЕТФ-а око предвиђених атријума.

Тај блок у центру града после реконструкције имаће око 110.000 квадратних метара од којих ће укупна површина новосаграђених објеката бити око 34.500 квадрата.

Постојећи дворишни објекти од којих су неки и привремено подигнути биће уклоњени, а нови не би требало да наруше вредности просторно културнo-историјске целине „Ташмајдан и Универзитетски центар” која је почетком новембра 2021. уписана у регистар културних добара. Осим тога, здања Техничких факултета, Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и Државног архива Србије су појединачни споменици културе, што значи да ће за све градитељске захвате морати да се пита градски Завод за заштиту споменика културе.

Урбанистички пројекат наручило је Министарство просвете и Министарство за јавна улагања и он ће бити основ за издавање локацијских услова, а потом и израду пројеката за грађевинску дозволу и извођење. Та техничка документација требало би да буде комплетирана у току следеће године, а Иља Микитишин се нада да ће градња почети 2024.

Новац је обезбеђен из кредита вредног 95 милиона евра који је закључен са Развојном банком Савета Европе и који обухвата неколико пројеката укључујући и проширење ЕТФ-а, каже Ђорђе Мојовић, координатор техничке припреме пројекта у име Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF-IPF7).

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Krug
Na renderu na slici nacrtana je zgrada ETF u obliku u kome ne postoji vec 70 godina. Naime, posle Drugog svetskog rata, dogradjen je treci sprat. Sustina rendera je da se pravilno ocene proporcije odnosno srazemra izmedju postojeceg i buduceg, a to sa prikazom zgrade bez treceg sprata nije moguce.
dajte malo
Kampus može biti samo van grada, u centru nikako. Dajte više još jednu zgradu ETF da se ne gužvaju.
Бранислав Станојловић
Нема места за тако нешто! Радио сам на више кампуса.
l'art pour l'art (honoraire)
Унутрашње двориште коплекса техничких факултета не може да буде претворено у кампус – заједнички простор за студенте и грађане, зато што је кампус у ствари цео грађевинско-земљишни комплекс на коме се налази универзитет и колеџ, а подразумева све садржаје, од управне зграде, преко амфитеатра, слушаоница, лабораторија, сала, до студенстског дома и ресторана. Технички факултети нису универзитет сами по себи, али некима то не смета да би зарадили хонораре макар пројектовањем ради пројектовања.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.