Српски пилоти обишли америчке базе

Американци су нас уважавали јер смо из Србије, зато што смо пилоти и посебно јер летимо на „миговима 21”, каже пуковник Драгослав Миленковић, начелник Одсека ПВО у Команди Ваздухопловства и противваздухопловне одбране после недавне посете Националној гарди Охаја. Био је то сусрет професионалаца, официра-пилота, па су политичке и историјске теме остављене по страни. Ипак, пилоти Националне гарде Охаја, са којим Војска Србије има изграђене партнерске односе, респектују искуство наших војних пилота и њихово умеће, јер лете на „миговима 21”, односно „фишбедима”, како гласи код НАТО-а за ове летелице, авионе тешке за пилотажу. Америчке пилоте интересовала су и искуства са „миговима 29”, као и какав би борбени авион одговарао будућим потребама српског ваздухопловства.

– Била је то друга посета припадника ВиПВО ваздухопловној компоненти Националне гарде Охаја, пре нас у САД је боравио командант ВиПВО са сарадницима. Посету, названу Ваздухопловна операција (Американци термин „операција” користе у најширем смислу, од свакодневног рада до борбених дејстава) организовала је амбасада САД у Србији. Посетили смо сва четири винга Националне гарде Охаја, упознати смо са њиховим искуствима у обуци, борбеним дејствима, али и ангажовањем на помоћи цивилним властима у случају природних катастрофа – каже пуковник Миленковић, вођа делегације пилота у којој су били и потпуковник Љубомир Ђорђевић и мајори Бојан Станојевић и Ненад Петровић.

Национална гарда Охаја у свом саставу има 30 одсто професионалаца и око 70 одсто резервиста који се активирају по потреби. Исто важи и за њихово ваздухопловство, па многи пилоти који имају сталан посао у цивилном сектору по позиву седају у кокпит борбених авиона. Подразумева се редовно увежбавање, па тако пилоти имају и више од 150 сати налета годишње.

– Обишли смо њихове базе, у свима важи правило „једна база – један тип ваздухоплова”, што олакшава одржавање. У свом саставу ваздухопловна компонента Националне гарде Охаја има 178. ловачки винг, 180. ловачки винг, 179. транспортни и 121. винг за допуну горивом у ваздуху. Приметан је значај подофицира, а међу пилотима има и жена. У војним зградама нема луксуза, али је све функционално. Авиони се не чувају у бетонским капонирима, који иначе више не гарантују заштиту технике у ратним условима, већ у монтажним објектима који су климатизовани. Командант ескадриле је веома самосталан у одлучивању и наређења шаље и-мејлом – сумира утиске пуковник Миленковић.

(/slika2)После терористичких напада 11. септембра 2001. године, у САД се изузетна пажња посвећује заштити ваздушног простора, па су тако и пилоти Националне гарде Охаја добили своју улогу у том систему и ускоро треба да преузму борбена дежурства. Иначе, Национална гарда Охаја имала је ратна искуства широм света, од Вијетнама до Ирака. Пре одласка на смену у Ирак сви предвиђени задаци се увежбавају у базама у Охају, укључујући и уигравање тимова специјалаца за спасавање оборених пилота. Посебно искушење за пилоте, али и технику, јесте прелет из САД у Ирак који подразумева и допуну горивом у ваздуху. Стицајем околности, ови амерички ваздухопловци у Ираку били су смештени у објектима које су изградиле некадашње југословенске грађевинске фирме, а који су издржали ратна дејства.

Као професионалци, српски амерички пилоти су се веома добро разумели, штавише Американци су били много отворенији од официра из држава које су недавно ушле у НАТО, а са чијим армијама је до сада сарађивала Војска Србије. У тренуцима одмора разговарало се о свакодневним животним темама, па су Американци били запрепашћени, за њихове прилике, високом ценом бензина на пумпама у Србији. Пошто је у питању била радна посета, пилоти ВС су носили српске летачке комбинезоне, али су их неупућени ипак бркали са америчким колегама, па им је тако пришао један грађанин и рекао: „Хвала вам на свему што чините за Америку!”