Двоструком блокадом против рака

Крагујевац – Хиљаде научника у свету се сваког дана бори да пронађе лек против рака, смртоносне болести која свакодневно односи на хиљаде живота, а најбољи међу њима ове године је редовни професор крагујевачког Факултета медицинских наука др Иван Јовановић (1977). Ово признање му је доделио Међународни комитет за награђивање истраживача на пољу онкологије, што је званичан назив организације коју чини колегијум уредника најпрестижнијих научних часописа.

Професор Јовановић је био на челу мултидисциплинарног тима истраживача који је применио нову терапију против малигних ћелија које разарају организам. Поред истраживача из Крагујевца, тим су чинили научници са Института за медицинска истраживања Војномедицинске академије у Београду и Универзитета у Питсбургу (САД). Рад компликованог назива добио је највише оцене уредника водећих светских часописа из области медицине.

– Данас су малигне болести озбиљан медицински проблем, ако не и највећи, зато што је већина канцера неизлечива. Управо због тога су терапије тих болести у фокусу истраживања многих установа у свету, па и крагујевачког Факултета медицинских наука, који је био носилац награђеног пројекта и рада. Блокада познатог молекула ПД 1 дала је одличне резултате у терапији малигних болести, а ми смо, осим ПД 1, блокирали и цитокин интерлеукин 33. Тако смо дошли до сазнања о могућој двострукој блокади која додатно успорава ширење тумора и значајно појачава имунски одговор – објашњава Јовановић укратко.

Ово научно достигнуће лаицима вероватно не говори много, али треба знати, каже саговорник „Политике”, да је за блокаду молекула ПД 1, 2018. године додељена Нобелова награда, и то најбрже у историји медицинских наука.

– Нобелова награда за медицину се обично додељује деценијама после неког открића, а за откриће блокаде молекула ПД 1 додељена је после само неколико година. Користећи се тим револуционарним открићем, ми смо отишли корак даље и изнели озбиљне научне доказе о могућој двострукој блокади, односно додатној блокади поменутог интерлеукина 33. Утврдили смо да се синергијом ове две блокаде долази до далеко учинковитије терапије. Заправо, коришћењем још једног терапеутског агенса, успели смо да смањимо дозу лека и истовремено постигнемо исти или чак већи терапеутски ефекат, уз значајно смањење негативних појава које проузрокује сваки лек – додатно објашњава професор Јовановић.

Сврха сваког медицинског истраживања, па и овога о коме је реч, лежи у томе да се пронађе прави лек и помогне пацијентима. Ипак, пут од научног открића до примене лека у клиничко пракси је изузетно компликован и дуг, па само мали број експерименталних радова доживи своју практичну реализацију.

– Тај пут је заиста трновит. Терапија антителима која блокирају молекул ПД 1 користи се и у нашој земљи за лечење тумора плућа, дебелог црева, главе и врата, у свету за још више локализација, а нама ће бити потребно још много напорног рада да би се дошло до примене лека за блокаду интерлеукина 33. Да не буде забуне, експерименте смо радили на мишевима, а да би се дошло до клиничке примене морамо да урадимо додатна испитивања на животињама, малим и великим сисарима, а онда следе клиничке студије, испитивања на људима, пацијентима који желе да буду добровољци. Уз све то морамо да обезбедимо организациону и финансијску подршку неке фармацеутске компаније која би била заинтересована да производи наш лек – каже Јовановић.

Медицинска истраживања су изузетно скупа и најчешће захтевају озбиљну новчану потпору богатих међународних фондова или државних институција. Но, не мора увек да буде тако, а пример за то је управо награђени рад.

– Не могу да кажем да наша држава не улаже у науку, али у Србији не постоји научник који ће вам рећи да је то довољно. Наш пројекат није прошао на државном конкурсу. Једноставно, није било довољно новца да се финансирају сва квалитетна истраживања. Због тога је пројекат финансирао Факултет медицинских наука у Крагујевцу, који дуже од једне деценије улаже у научна истраживања. На нашем факултету постоје „Јуниор пројекти” који се финансирају новцем студената који уписују и плаћају докторске студије. У питању је наменски фонд из којег научни пројекти добијају око милион динара, што је довољно за потрошни материјал. Недостаје нам скупоцена опрема, што је озбиљан проблем – наводи Јовановић, додајући да се српска наука добро котира у светским оквирима пре свега захваљујући идејном потенцијалу наших истраживача.

Према листи коју прави „Тајмс хајер едукејшен”, Универзитет у Крагујевцу је најбољи у Србији, а већ четири године заредом се високо котира и на Шангајској листи 500 најбољих научних установа у свету. Допринос том успеху су дали професори математике, а захваљујући великом броју радова са сци листе из области клиничке медицине, којом се баве професори Факултета медицинских наука, Универзитет у Крагујевцу је сврстан међу 300 најбољих на Шангајској листи. Значајну улогу у свему томе одиграо је и професор Јовановић, шеф катедре за микробиологију-имунологију и онкологију на Факултету медицинских наука у Крагујевца.