ЦИА тврди да није ангажовала Освалда да убије Кенедија

Ни после обелодањивања најновије серије докумената с којих је Бајденова администрација скинула ознаку тајности неће бити уздрмана званична верзија да је америчког председника Џона Фицџералда Кенедија убио Харви Ли Освалд 22. новембра 1963. године у Даласу.

Амерички национални архив дозволио је јавни приступ новој групи од 13.173 документа о атентату на 35. америчког председника, догађају који је пре 59 година потресао САД и шокирао свет и до данас остао предмет многих спекулација и бројних теорија завере. Пошто је Џозеф Бајден издао извршну наредбу за објављивање тајних фајлова, сада је на интернету доступно 97 одсто од око пет милиона страница докумената о атентату. Преостали део документације о случају Кенеди, о којем су написане стотине књига и снимљено двадесетак филмова, биће бити доступан јавности до 30. јуна 2023. године.

Бајден је ипак поручио да с 515 фајлова неће бити скинута ознака тајности. Амерички председник је објаснио да је то нужно како би се спречило наношење штете војним снагама, обавештајним операцијама, снагама реда или спољној политици.

Како пише Ројтерс, у објављеним документима, којима историчари тек треба да се позабаве, нема бомбастичних открића која би променила закључак Воренове комисије да је бивши амерички маринац и комунистички активиста Ли Харви Освалд деловао самостално у атентату на Кенедија.

Смрт Џона Кенедија деценијама изазива сумње и подстиче разне теорије. Једна од њих је да иза убиства стоји америчка тајна служба ЦИА. Али, Централна информативна агенција, како преноси Би-Би-Си, у четвртак је саопштила да није ангажовала Освалда и да од полицијских истражитеља није крила информације о њему.

Многи објављени документи фокусирали су се на Освалдово кретање, нарочито у Мексико Ситију. Из најновије грађе сазнаје се да је америчка влада отворила такозвани Досије 201 о Освалду у децембру 1960, готово три године пре Кенедијевог убиства.

У документу од 22. јуна 1962. наводи се да је Освалд, који је помињан у тексту „Вашингтон поста”, бивши маринац из Форт Ворта који је пребегао у СССР, напустио Москву и са супругом и дететом кренуо за САД. То указује да је Освалд био на радару ЦИА дуже од годину дана пре него што је Кенеди убијен.

Други документ из децембра 1963. описује како су званичници ЦИА у Мексико Ситију пресрели Освалдов телефонски позив који је у октобру те године из тог града упутио тамошњој совјетској амбасади користећи се лошим руским језиком. Занимљиво је откриће да је тадашњи председник Мексика помогао агентима САД да прислушкују совјетску амбасаду у Мексико Ситију, без знања других званичника у влади.

Иако теоретичари завере деценијама подгревају тезу да су власник ноћног клуба Џек Руби и Освалд, кога је убио два дана после атентата на Кенедија, били у вези, меморандум председничке комисије из септембра 1964. године то негира: „ЦИА нема индикација да су се Руби и Ли Харви Освалд икада познавали или да су на било који начин били повезани.”

Занимљива је и депеша из 1964. године настала у Хелсинкију, која описује како се разговарало о Кенедијевом убиству. Совјетски дипломата и генерал КГБ-а Феликс Дмитријевич Карасев рекао је како је немогуће да је Џек Руби убио Освалда „без помоћи неких америчких званичника”.

Амерички представник у Финској који је састављао документ написао је: „Покушали смо да га разуверимо, али је Карасев остао при свом ставу”.

Према Закону о прикупљању докумената о атентату на председника Џона Ф. Кенедија из 1992. године, сви записи који се односе на убиство требало је да буду јавно објављени у року од 25 година – до октобра 2017. Међутим, тај рок су пробили и Доналд Трамп и Џозеф Бајден, пуштајући до сада део по део тајних докумената.

Џеферсон Морли, потпредседник Фондације „Мери Ферел”, тужио је у октобру Бајденову администрацију због одлагања објављивања докумената о атентату. Овај бивши новинар „Вашингтон поста” каже да га не охрабрује последња серија фајлова о случају Кендијевог убиства. Морли истиче да ЦИА није деловала искрено: „Оно што је ЦИА сакрила je да ли је имала оперативни интерес за Освалда у време атентата”.