CIA tvrdi da nije angažovala Osvalda da ubije Kenedija

Ni posle obelodanjivanja najnovije serije dokumenata s kojih je Bajdenova administracija skinula oznaku tajnosti neće biti uzdrmana zvanična verzija da je američkog predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija ubio Harvi Li Osvald 22. novembra 1963. godine u Dalasu.

Američki nacionalni arhiv dozvolio je javni pristup novoj grupi od 13.173 dokumenta o atentatu na 35. američkog predsednika, događaju koji je pre 59 godina potresao SAD i šokirao svet i do danas ostao predmet mnogih spekulacija i brojnih teorija zavere. Pošto je Džozef Bajden izdao izvršnu naredbu za objavljivanje tajnih fajlova, sada je na internetu dostupno 97 odsto od oko pet miliona stranica dokumenata o atentatu. Preostali deo dokumentacije o slučaju Kenedi, o kojem su napisane stotine knjiga i snimljeno dvadesetak filmova, biće biti dostupan javnosti do 30. juna 2023. godine.

Bajden je ipak poručio da s 515 fajlova neće biti skinuta oznaka tajnosti. Američki predsednik je objasnio da je to nužno kako bi se sprečilo nanošenje štete vojnim snagama, obaveštajnim operacijama, snagama reda ili spoljnoj politici.

Kako piše Rojters, u objavljenim dokumentima, kojima istoričari tek treba da se pozabave, nema bombastičnih otkrića koja bi promenila zaključak Vorenove komisije da je bivši američki marinac i komunistički aktivista Li Harvi Osvald delovao samostalno u atentatu na Kenedija.

Smrt Džona Kenedija decenijama izaziva sumnje i podstiče razne teorije. Jedna od njih je da iza ubistva stoji američka tajna služba CIA. Ali, Centralna informativna agencija, kako prenosi Bi-Bi-Si, u četvrtak je saopštila da nije angažovala Osvalda i da od policijskih istražitelja nije krila informacije o njemu.

Mnogi objavljeni dokumenti fokusirali su se na Osvaldovo kretanje, naročito u Meksiko Sitiju. Iz najnovije građe saznaje se da je američka vlada otvorila takozvani Dosije 201 o Osvaldu u decembru 1960, gotovo tri godine pre Kenedijevog ubistva.

U dokumentu od 22. juna 1962. navodi se da je Osvald, koji je pominjan u tekstu „Vašington posta”, bivši marinac iz Fort Vorta koji je prebegao u SSSR, napustio Moskvu i sa suprugom i detetom krenuo za SAD. To ukazuje da je Osvald bio na radaru CIA duže od godinu dana pre nego što je Kenedi ubijen.

Drugi dokument iz decembra 1963. opisuje kako su zvaničnici CIA u Meksiko Sitiju presreli Osvaldov telefonski poziv koji je u oktobru te godine iz tog grada uputio tamošnjoj sovjetskoj ambasadi koristeći se lošim ruskim jezikom. Zanimljivo je otkriće da je tadašnji predsednik Meksika pomogao agentima SAD da prisluškuju sovjetsku ambasadu u Meksiko Sitiju, bez znanja drugih zvaničnika u vladi.

Iako teoretičari zavere decenijama podgrevaju tezu da su vlasnik noćnog kluba Džek Rubi i Osvald, koga je ubio dva dana posle atentata na Kenedija, bili u vezi, memorandum predsedničke komisije iz septembra 1964. godine to negira: „CIA nema indikacija da su se Rubi i Li Harvi Osvald ikada poznavali ili da su na bilo koji način bili povezani.”

Zanimljiva je i depeša iz 1964. godine nastala u Helsinkiju, koja opisuje kako se razgovaralo o Kenedijevom ubistvu. Sovjetski diplomata i general KGB-a Feliks Dmitrijevič Karasev rekao je kako je nemoguće da je Džek Rubi ubio Osvalda „bez pomoći nekih američkih zvaničnika”.

Američki predstavnik u Finskoj koji je sastavljao dokument napisao je: „Pokušali smo da ga razuverimo, ali je Karasev ostao pri svom stavu”.

Prema Zakonu o prikupljanju dokumenata o atentatu na predsednika Džona F. Kenedija iz 1992. godine, svi zapisi koji se odnose na ubistvo trebalo je da budu javno objavljeni u roku od 25 godina – do oktobra 2017. Međutim, taj rok su probili i Donald Tramp i Džozef Bajden, puštajući do sada deo po deo tajnih dokumenata.

Džeferson Morli, potpredsednik Fondacije „Meri Ferel”, tužio je u oktobru Bajdenovu administraciju zbog odlaganja objavljivanja dokumenata o atentatu. Ovaj bivši novinar „Vašington posta” kaže da ga ne ohrabruje poslednja serija fajlova o slučaju Kendijevog ubistva. Morli ističe da CIA nije delovala iskreno: „Ono što je CIA sakrila je da li je imala operativni interes za Osvalda u vreme atentata”.