Енергана на отпад почиње да ради у јануару

„Ватра” у енергани у новом комплексу депоније „Винча”, где ће се из отпада производити струја и топлотна енергија, требало би да буде „подложена” почетком јануара. Било је неких најава да ће то бити урађено у новембру, али су морале да се сложе „техничке” коцкице да би она могла да почне да ради. Уколико не буде већих проблемa, почев од јануара 2023. године енергана ће стартовати са производњом од око 60 одсто енергије од пројектованог капацитета, а већ од маја 2023. могла би да достигне пун капацитет.

– Сви извођачки радови и „хладне пробе” су завршени. У току је део „топлих проба” система које је могуће урадити без сагоревања комуналног отпада, док је последња фаза пробног рада појединачних система и енергане у целини, са употребом комуналног отпада као горива, планирана да почне почетком јануара 2023. У току ових завршних тестирања покреће се рад свих система енергане, сагорева се комунални отпад и креће производња првих количина електричне и топлотне енергије. Уколико не буде неких изненађења или неочекиваних потешкоћа, режим финалних испитивања биће завршен до маја наредне године када ће енергана бити пуштена у пун погон – кажу у „Бео чистој енергији”.

Са почетком пробног рада енергане биће одмах могуће постићи око 60 одсто производног капацитета, а затим ће се полако подизати до 100 посто.

Високонапонски прикључак на преносну мрежу „Електромреже Србије” је у завршној фази интерног техничког пријема, тестирања и синхронизације и према плану све ће бити спремно за предају електричне енергије када почне производња струје у енергани.

Да би све функционисало како треба и да би уопште произведена струја могла да дође до домаћинстава, „Електродистрибуција Београд” је прикључила на мрежу новоизграђену трафостаницу. Тиме је остварен привремени прикључак за напајање електране на отпад, док ће сва постројења у оквиру нове санитарне депоније до средине децембра бити повезана на стално напајање и ове трафостанице.

– Изградња топловода од енергане у Винчи до Топлане „Коњарник” је завршена. У току су припреме за завршна испитивања и пуњење система омекшаном водом с планом да од средине фебруара 2023. почне најпре делимична испорука топлотне енергије Јавном комуналном предузећу „Београдске електране”, а након постизања потпуне координације, предаја целокупне количине топлотне енергије коју произведе енергана у Винчи. Планирана је производња 30,24 мегавата електричне енергије и 56,50 мегавата топлотне енергије – рекли су у „Бео чистој”.

Енергана је пројектована тако да сагорева око 43,6 тона на час комуналног отпада планиране топлотне моћи од 8,50 мегаџула по килограму. Отпад треба да буде ослобођен компоненти које се могу поново искористити, метала и шута. Количина отпада која ће се сагоревати у енергани зависиће од његове разноврсности, односно топлотне моћи београдског комуналног отпада.

– Пречишћавање димних гасова се врши SNCR (Selective Non-Catalytic Reduction) поступком, коришћењем инјектирања урее и применом система „SecoLABTM” који употребом сода-бикарбоне (NaHCO3) или хидратисаног креча (CaCO3) као реагената пречишћава гасове од сагоревања у три фазе. Прва фаза је кондиционирање гасова – оптимизација процесне температуре гасова. Друга фаза је инјектирањем сувих адитива – реагената – ефикасно издвајање ацидних материја – загађивача и издвајање тешких метала, живе и диоксина употребом активног угља или еквивалентног материјала. У трећу фазу спада реактивација и рециркулација прашине и финално издвајање загађивача који се врши директно пролазом кроз систем ACTILABTM или коришћењем екстерног силоса уз минимално коришћење реагената. Постројења за пречишћавање димних гасова налазе се пре уласка гасова у 60,5 метара висок димњак. Систем пречишћавања испуњава најновије услове прописане директивом Европске уније из 2019. године („најбоље доступне технике”) и опремљен је мерно-регулационом опремом која омогућава контролу квалитета димних гасова који излазе у атмосферу – објашњавају у „Бео чистој”.

Технологија и опрема енергане у Винчи сличне су онима којима су опремљене многобројне енергане на отпад у Европи и примењене су у пракси као проверена решења која се одликују поузданим радом.

Емисије штетних гасова на излазу из димњака биће у складу са дозвољеним по директиви ЕУ из 2019, односно испод вредности које су сада одређене српским прописима. Остаци од сагоревања и пречишћавања димних гасова ће се после одговарајућих предтретмана одлагати на посебно изграђене депоније за ту врсту отпада.

– Ми смо после сложеног поступка сертификације који је трајао око три године, а коју је урадило једно од најстрожих међународних сертификационих тела за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште „Голд стандард”, доказали да пројекат у Винчи доноси смањење емисије еквивалентног угљен-диоксида (CO2) од 210.000 тона годишње, што је једнако засаду око 1,8 милиона нових стабала годишње. Истовремено, потврђено је да пројекат доприноси остваривању седам циљева одрживог развоја које су утврдиле Уједињене нације. Недвосмислено је да ће пројекат у Винчи, нарочито после изградње система за сакупљање и енергетско искоришћење депонијског гаса, веома допринети побољшању квалитета ваздуха у Београду – истакли су у „Бео чистој енергији”.

Прва на Балкану

Изградња енергане почела је 2019. године. Таквих постројења у Европи има око 500, а ово је прва на Балкану. Истовар комуналног отпада вршиће се директно у „бункер отпада” у склопу постројења (енергане на отпад), одакле ће се помоћу крана допремати до такозване Мартинове решетке. Мартин решетка је хоризонтална, нагнута је под углом од 24 степена и састоји се од стационираних и покретних решетака. Померање решетака напред-назад обезбеђује уједначено ослобађање топлоте и сагоревање отпада.