Старији боље контролишу емоције

Колико пута сте се нашли у ситуацији да позавидите старијој особи, која полако на каси, у маркету, пребира по новчанику за ситним новцем, иако у реду иза ње нестрпљиво цупкају ногом и нервозно колутају очима млађи купци? Или сте се, као родитељ, осетили помало љубоморним на стрпљиве одговоре које бака и дека дају унуцима, иако су на исто питање одговорили већ сто пута?

Седокоси често младима дају савет: „успори”, „не брини се”, „све ће то проћи”, „има важнијих ствари у животу”, али у свакодневном, ужурбаном ритму млади то не слушају. Осим тога, уз младост иду енергичност, импулсивност, бура емоција. Али, са сваким рођенданом више подразумева се да особа буде вештија у управљању емоцијама.

Емоционална зрелост

Да ли старији људи боље контролишу емоције? Овим питањем бави се психолог Сузан Турк Чарлс, с Универзитета Калифорније, која већ две деценије истражује и промене расположења, осећај задовољства, допринос искуства у решавању свакодневних проблема. Такође проучава и узроке повремених излива беса, туге или очаја у процесу одрастања, а посебно како старије особе проживљавају емоције.

У просеку старији људи, који имају задовољавајуће друштвене контакте, пријављују веће емоционално благостање, односно лакше управљају емоцијама и боре се са стресом. То је закључак до којег је психолошкиња дошла, наводи се у тексту објављеном у магазину „Смитсонијан”, научнопопуларном издању истоименог института из САД. Истраживање које је 2010. године спроводио тим психолога на челу с др Лором Карстенсен, психолошкињом на Универзитету Станфорд и оснивачицом и главном истраживачицом Лабораторије за развој животног века, указало је да стари нису емоционално мирнији, равнодушнији јер су „уморни”, већ из потпуно других разлога. Наиме, стари људи су имали више времена да развијају своју емоционалну зрелост. За разлику од физичке кондиције, која код старијих особа слаби, што смо старији емоционална контрола је добра, ако не и боља, а томе доприноси и искуство, објашњавају психолози.

Објашњење зашто „старији” мозак постаје бољи у управљању емоцијама дају и неуро научници. Услед физиолошког процеса, информације у људском мозгу се обрађују спорије с годинама, али то „успоравање” уједно даје додатно време које нас тера да размислимо пре него што реагујемо.

С годинама долази до опадања укупне масе предњег режња мозга, дела који је одговоран за регулисање емоција, сложено резоновање и брзину обраде емоција. Истовремено, јавља се већа активност префронталног кортекса приликом саме обраде емоција у односу на припаднике млађе животне доби.

Психолози сматрају да у овим променама треба тражити одговор на питање зашто старији људи гаје „позитивну пристрасност”, често чак не схватајући да то заправо раде. Они су усвојили режим по коме, како се то каже, више не маре за мале ствари.

Тесне везе с породицом и пријатељима

Такође, старији се боље носе са ситуацијама које доживљавају као негативне, посебно с пријатељима и породицом.

Сузан Турк Чарлс истиче и како се приликом истраживања сретала са стогодишњацима који су имали висок ниво емоционалног благостања. Ипак, указује да су то биле особе с нижим нивоима хормона стреса кортизола и добрим стањем кардиоваскуларног система. Оно што је такође важно јесте да особе које су доживеле дубоку старост обично током живота нису имале тешка, трауматична искуства, као и да су одржавале и неговале тесне везе са члановима породице, рођацима, пријатељима.