Крвави Никољдан у фочанској Јошаници 1992. године

Сарајево – Пре неколико дана на подручју Сарајева и Горажда ухапшена су шесторица некадашњих команданата и припадника Армије РБиХ осумњичених за злочине почињене на Никољдан, 19. децембра 1992. године у фочанском селу Горња Јошаница. У јутарњем нападу на то село, у којем се већина његових мештана припремала да обележи крсну славу, муслимански бојовници убили су на најмонструознији начин  56 српских цивила. Жртве су након почињеног злочина  пронађене и идентификоване.

Из Тужилаштва БиХ потврђено је за наш лист да је у току „испитивање ухапшених и саслушање сведока”, те да се „очекује и скоро подизање оптужнице” уз коју ће, како нам је речено, „бити предложене и одређене мере против осумњичених”.

„Ако Јошаница није злочин, онда злочин не постоји”, изјавила је Душанка Вишњић Лаловић која је, као седамнаестогодишњакиња успела да преживи напад на село и да сведочи о убиству свог оца, бројне родбине, комшија, невине деце и немоћних старијих особа.

„Сећања не бледе. Иако је прошло пуних 30 година. Сећам се свега што се догодило и очекујем овоземаљску правду за злочинце који су убили децу и прекинули њихово детињство. Ова прва хапшења уливају наду да правда, можда, неће остати слепа”, рекла је Душанка Вишњић Лаловић након сазнања да су ухапшена шесторица бивших припадника Армије РБиХ које Тужилаштво БиХ сумњичи за крвави Никољдан у фочанској Јошаници.

Међу жртвама злочиначког похода била је и 21 жена и троје деце – десетогодишња Драгана Вишњић, њен три године млађи брат Дражен и двогодишња Данка Тановић. Они су дан раније, заједно са својим родитељима, дошли из Фоче како би на селу дочекали Светог Николу. Драгана и Дражен убијени су заједно са својим родитељима, стрицем, баком и дедом, а двогодишња Данка са мајком, баком, прабаком, тетком и ујаком.

На језив начин, одсецањем делова тела, бездушници су убили, између осталих, и све укућане у породици Стојке Вишњић, девет чланова фамилије Кулић, по пет у фамилијама Грујичић и Благојевић, те четворо Давидовића, по троје Јегдића, Пљеваљчића и Стојановића… Опхрвани мржњом према свему што је српско, припадници такозване армије РБиХ оставили су иза себе пустош, не само у Горњој Јошаници, него и у десетак заселака. Осим што су поубијали ненаоружане цивиле, злочинци су спалили и њихове куће, помоћне објекте, поубијали су сву стоку, а тамо где су то стигли – посекли су чак и стабла воћака.

„Један овакав злочин требало је да добије судски епилог још пре 20 година. Јошаница се није никада опоравила од покоља. То село је и данас преполовљено по броју становника, што говори да је постојала намера да се у потпуности етнички очисти српско становништво са тог подручја”, каже директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

Он се нада да ће Суд БиХ потврдити оптужницу, да ће се отворити судски процес и да ће злочинци бити адекватно кажњени.