Krvavi Nikoljdan u fočanskoj Jošanici 1992. godine

Sarajevo – Pre nekoliko dana na području Sarajeva i Goražda uhapšena su šestorica nekadašnjih komandanata i pripadnika Armije RBiH osumnjičenih za zločine počinjene na Nikoljdan, 19. decembra 1992. godine u fočanskom selu Gornja Jošanica. U jutarnjem napadu na to selo, u kojem se većina njegovih meštana pripremala da obeleži krsnu slavu, muslimanski bojovnici ubili su na najmonstruozniji način  56 srpskih civila. Žrtve su nakon počinjenog zločina  pronađene i identifikovane.

Iz Tužilaštva BiH potvrđeno je za naš list da je u toku „ispitivanje uhapšenih i saslušanje svedoka”, te da se „očekuje i skoro podizanje optužnice” uz koju će, kako nam je rečeno, „biti predložene i određene mere protiv osumnjičenih”.

„Ako Jošanica nije zločin, onda zločin ne postoji”, izjavila je Dušanka Višnjić Lalović koja je, kao sedamnaestogodišnjakinja uspela da preživi napad na selo i da svedoči o ubistvu svog oca, brojne rodbine, komšija, nevine dece i nemoćnih starijih osoba.

„Sećanja ne blede. Iako je prošlo punih 30 godina. Sećam se svega što se dogodilo i očekujem ovozemaljsku pravdu za zločince koji su ubili decu i prekinuli njihovo detinjstvo. Ova prva hapšenja ulivaju nadu da pravda, možda, neće ostati slepa”, rekla je Dušanka Višnjić Lalović nakon saznanja da su uhapšena šestorica bivših pripadnika Armije RBiH koje Tužilaštvo BiH sumnjiči za krvavi Nikoljdan u fočanskoj Jošanici.

Među žrtvama zločinačkog pohoda bila je i 21 žena i troje dece – desetogodišnja Dragana Višnjić, njen tri godine mlađi brat Dražen i dvogodišnja Danka Tanović. Oni su dan ranije, zajedno sa svojim roditeljima, došli iz Foče kako bi na selu dočekali Svetog Nikolu. Dragana i Dražen ubijeni su zajedno sa svojim roditeljima, stricem, bakom i dedom, a dvogodišnja Danka sa majkom, bakom, prabakom, tetkom i ujakom.

Na jeziv način, odsecanjem delova tela, bezdušnici su ubili, između ostalih, i sve ukućane u porodici Stojke Višnjić, devet članova familije Kulić, po pet u familijama Grujičić i Blagojević, te četvoro Davidovića, po troje Jegdića, Pljevaljčića i Stojanovića… Ophrvani mržnjom prema svemu što je srpsko, pripadnici takozvane armije RBiH ostavili su iza sebe pustoš, ne samo u Gornjoj Jošanici, nego i u desetak zaselaka. Osim što su poubijali nenaoružane civile, zločinci su spalili i njihove kuće, pomoćne objekte, poubijali su svu stoku, a tamo gde su to stigli – posekli su čak i stabla voćaka.

„Jedan ovakav zločin trebalo je da dobije sudski epilog još pre 20 godina. Jošanica se nije nikada oporavila od pokolja. To selo je i danas prepolovljeno po broju stanovnika, što govori da je postojala namera da se u potpunosti etnički očisti srpsko stanovništvo sa tog područja”, kaže direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić.

On se nada da će Sud BiH potvrditi optužnicu, da će se otvoriti sudski proces i da će zločinci biti adekvatno kažnjeni.