Слуђени од вести

Прашума информација кроз коју се пробијамо, хтели или не, свакодневно по традиционалним медијима и друштвеним мрежама коначно је добила своју звер. Да ли сте пратили вести о црном пантеру?

И док је ваша пажња претходних дана била заокупљена потрагом за црном и опасном дивљом мачком, запитајте се да ли знате која река протиче кроз Апатин или како се правилно изговара име становника овог места у Војводини.

Ево још једног питања над којим треба можда да се замислите. Ако знате колико је коштала организација управо завршеног Светског првенства у фудбалу у Катару, које су познате личности с трибина навијале за наше фудбалере док су били на такмичењу, упитајте се шта су вам ове вести претходних дана донеле у живот.

Информатичка бука

Др Зорица Томић, редовна професорка на Филолошком факултету у Београду где предаје увод у културологију и комуникологију, недавно je за Танјуг рекла да смо „престали да будемо субјекти комуникације и постали протеинска, биолошка катодна цев, кроз коју само треба да прође нека информација, а не знамо шта ћемо с њом”. На томе се, додала је, темељи читава индустрија маркетинга и политичког маркетинга. Информатичка бука је и направљена да људи буду слуђени.

Марко Недељковић (Фото: лична архива)

И Марко Недељковић, доцент на Факултету политичких наука на Катедри за новинарство и комуникологију, за „Магазин” каже да актуелни тренутак не само код нас, већ и у свету може да се дефинише као бучан и с „привидом” информисаности.

– Имамо осећај да смо добро информисани о свему, али суштински, када је реч о релевантности и квалитету информација, остајемо на веома ниском нивоу. Већини људи пажња је доминантно усмерена ка мање битним или потпуно ирелевантним стварима за живот. У исто време значајне информације промичу – упозорава Недељковић.

Наш саговорник овај феномен објашњава следећим примером:

– Ако мислимо да смо добро информисани јер знамо колико је коштало Светско првенство у Катару, колико је скупље од неких претходних, ко све и где може да пије алкохол у Дохи, а истовремено не знамо колико су коштали битни инфраструктурни пројекти и радови у нашем граду или земљи, као што је нова деоница ауто-пута и колико је километар тог ауто-пута скупљи или јефтинији у односу на просечну цену у иностранству, онда имамо привид информисаности. О нечему што ни на који начин не утиче на наш живот знамо много, а о нечему што и те како утиче не знамо ништа – указује Недељковић.

Како се пробијати кроз информатичку шуму и избећи „напад” вести о црном пантеру?

Професор Недељковић објашњава да то једино можемо избећи знањем, тако што ћемо учити да пратимо и читамо оно што је за нас релевантно и корисно, уместо да опчињено упијамо квазивести и квазиинформације, без суштинског значаја за нас саме.

Шум у информацијама настаје када смо „бомбардовани” празним садржајима без икакве вредности, који троше нашу пажњу, време, енергију, а особа уз то неће постати ни боље информисана, ни образованија.

У сезони окупљања по славама, да ли особа која не прати дневне, најактуелније вести ризикује да заради епитет незаинтересоване, асоцијалне?

Недељковић одговара да иако их је неупоредиво мање, број грађана који схватају да не морају да знају шта је ручала јавна личност – расте.

– Не желе сви да виде нови изазов с „Тиктока”, слушају нову свађу политичара… Због тог „пропуста” у одређеном друштву такве особе ће вероватно бити означене као асоцијалне. Али свесно одбијајући да у томе учествују и без обзира на то што ће ово деловати као врло оптимистична прогноза, мислим да ће се број оних који ће кренути тим путем, из године у годину, повећавати. То је добар одговор на информативно загађење које је већ досегло ниво алармантног.

Тренд хиперпродукције вести додатно су убрзале друштвене мреже, од најстаријег „Фејсбука” до актуелног „Тиктока”.

Ако је привид информисаности последица презасићености ирелевантним информацијама, онда је популарност као универзално мерило последица експанзије друштвених мрежа.

У томе Марко Недељковић види додатни проблем.
– Популарност је постала критеријум на основу којег се процењује све: колико је нешто квалитетно, колико је нешто релевантно, колико је нешто креативно, корисно, иновативно… И у таквим условима који су и у домену информисања грађана, онда неминовно долази до информационе загађености.

Затрпани популарним садржајима

Из медија и свих других алтернативних извора информисања све ређе се добијају вести вредне пажње и корисне, а све чешће смо затрпани популарним садржајима у датом тренутку. Управо ту је одговор на питање зашто знамо више о Светском првенству у Катару него о значајним питањима у нашој локалној средини.

Наравно, то не значи да смо погрешили што смо пратили и занимљивости с управо завршеног Мундијала, али Недељковић указује да проблем постоји само уколико такве информације постану једини, доминантан информативни садржај, а то се, нажалост, све чешће дешава.