Од фотеље до решетки

"То вам је као кад кољете вола за кило меса. Неко вам одмах за неку скромну цену однесе ’Интерконтинентал‘ и ’Генекс апартмане‘. Ви тако ослабите кућу, разбуцате имовину и шта са осталим?".

Овако је, пре скоро три године, веома илустративно о једном од могућих начина приватизације "Генералекспорта" говорио недавно ухашени Милорад – Мики Савићевић, некадашњи генерални директор овог предузећа и бивши директор "Генексове" фирме кћерке "Интернационал ЦГ".

Бивши директор некада водеће српске компаније, временом "очерупане" као и већина српских предузећа пред стечај и приватизацију, Савићевић се терети да је незаконито продао део имовине "Интернационал ЦГ". Полиција је утврдила да је ово предузеће, а самим тим и државни буџет оштећен за више од 22 милиона евра.

Некада најважнији човек у пословању "Генекса", Савићевић је први пут у директорску фотељу ове компаније доспео 1970. године прошлог века и у њој се "уљуљкивао" све до 1990. године. О овом времену говорило се да су то биле "златне године ’Генекса‘", које се од малог спољнотрговинског предузећа развило у гиганта са прометом већим од шест милијарди долара.

И поред тога што је на разне начине покушао да "спасе фотељу", власт с почетка деведесетих прошлог века сматрала га је неподобним. Савићевић после бројних сучељавања са ондашњим режимским кадровима, како су тада медији објавили, "завршио" је у болници и сам послао писмо у којем је дао отказ на место директора "Генекса".  

Убрзо одлази у иностранство. У Италији, Швајцарској и Русији оснива фирме и започиње приватни бизнис. За време његовог "оправданог одсуства" "Генекс" доживљава финансијски суноврат.

После петооктобарских промена, октобра 2000. године, дочекан српски како ваља, уз погачу, со, сузе радоснице, надом запослених у боље дане и повратак старе славе, као кадар Демохришћанске странке Србије (ДХСС) у којој је био високи функционер Мики Савићевић враћа се на место првог човека ове компаније. Дошао је, иако је неколико дана раније изјавио да "му не пада на памет" да се бави "Генексом" и нагомиланим проблемима.

"Тресла се гора, родио се миш". Овако се, најблаже, могу описати изневерена очекивања радника после доласка новог, односно старог првог човека "Генекса", против којег су 2003. године поднели више кривичних пријава због злоупотреба и разних махинација у овом предузећу. Савићевић се бранио по политичкој линији и говорио да га нападају због чланства у ДХСС-у.

Ни очекивања самог Савићевића нису прошла славно. Наиме, после једномесечног натезања са Владом Србије и увођења привремених мера, крајем 2005. године, Савићевић напушта зграду популарне Западне капије Београда.

Тврдио је да је насилно одведен у пензију и од тада се активно супротстављао увођењу стечаја у "Генекс", односно компанију "Интернационал ЦГ" која је преузела њен практично сав капитал и послове. Говорио је и да је српска влада искористила "Генекс" у политичкој трговини, како би од СПО-а добила скупштинску подршку за усвајање буџета.

Милорад – Мики Савићевић рођен је новембра 1935. године у Београду где је завршио и Правни факултет.

Током шездесетих година прошлог века осам година радио је у савезним привредним органима на питањима економских односа са иностранством. Учествовао је у оснивању Реформске странке Србије и ДЕПОС-а.