Плате, инфлација и раст пензија

Најновија решења за усклађивање раста пензија, која важе од почетка наредне године, компликована су и за оне који су их осмислили, а за оне на које се односе, и да не говоримо. Оптимални годишњи пензијски фонд утврђен је на нивоу од 10 одсто бруто домаћег производа (БДП). Ако се деси одступање од тог процента, раст пензија се усклађује на три начина, зависно од смера одступања.

Ако пензије падну испод 10 одсто БДП-а ускладиће се са растом просечне зараде/плате (у даљем тексту – плата), ако премаше тих 10 одсто за мање од пола процента, биће кориговане за половину раста плата и половину инфлације, а ако достигну или премаше 10,5 одсто, кориговаће се за ниво инфлације, значи, без реалног раста.

Окрени, обрни, пензионерима, поред година, на руку не иду околности које од њих нимало не зависе. Рецимо, тих 10 одсто. При екстремно малом БДП-у какав је наш, и у апсолутном износу и по глави становника, граница од 10 одсто је у нескладу са бројем пензионера, и ако се, према информацији Фонда ПИО, број пензионера убрзано смањује, и сад их је нешто више од 1,6 милиона или за око 100.000 мање него доскора. И укупно нас је све мање, а просечна старост становништва је забрињавајућа.

После ове мале дигресије враћам се на начине усклађивања и резултате које дају. Прво о расту пензија у складу са растом плата. Ако просечна плата порасте за 10 одсто порашће и пензије за 10 одсто. У том случају однос просечне пензије у односу на просечну плату се не мења и остаје на нивоу од око 45 просечне плате, а по неким рачуницама и мање, док су пре десетак година биле на нивоу од 55 одсто просечне плате. Додуше, повећање пензија из новембра ове године и јануара наредне године, од девет плус 12,1 одсто, промениће досадашњи однос пензија и плата, али не битно.

Пошто у наредне две формуле усклађивања раста пензија учествује и инфлација,  ево неколико напомена о том економском феномену, али из угла пензионера. Ономад је Републички завод за статистику објавио да је у новембру инфлација на годишњем нивоу износила 15,1 одсто. Не спадам у оне који сумњају у званичну статистику, у смислу Вибове досетке „статистика наша дика, што пожели то наслика”. Међутим, у контексту овог проблема, просечна инфлација, која се користи и у овим формулама, захтева бар неколико ограда. И ако тачно израчуната, инфлација, како неко скоро духовито рече, обухвата и раст цена „шина за метро”. Инфлација која битно утиче на куповну моћ просечне пензије мало има заједничког са званичном инфлацијом у коју улазе и цене са којима многи пензионери немају скоро никаквог додира. Не само пензионери него и запослени са много већим примањима од просечне пензије. Садржај добара и услуга, које се у свакодневном животу користе, зависе од висине примања, па је различит и међу пензионерима, а нарочито међу запосленима. А знамо добро да је раст цена тих добара и услуга у последње време знатно већи од просечног раста свих цена које улазе у обрачун инфлације. То је позната ствар и нисмо у ситуацији да утврђујемо различите инфлације, али ту чињеницу треба имати у виду при прелазу на нов начин усклађивања пензија, о чему ће бити речи при крају текста.

Друга формула је већ примењена. У питању је тзв. швајцарска формула, по којој се пензије коригују навише за пола раста плата и пола инфлације. Свако ко је и мало мислио приликом њеног увођења у примену (о томе сам својевремено писао у овој рубрици), могао је закључити да та формула може битно нашкодити пензионерима у смислу даљег заостајања пензија у односу на плате. Ако плате порасту, рецимо, за 14 одсто а инфлација за 10 одсто, пензије расту за 12 одсто (7 + 5 одсто). Дакле, плате расту за 14 одсто, односно реално око четири одсто, а пензије за 12 одсто а реално око два одсто. Управо се то десило, па се већ после годину дана почело размишљати о доградњи те формуле. У случају примене треће  формуле, до чега може доћи из више разлога, укључив и због евентуалног успоравања раста БДП-а, пензије би порасле у складу са инфлацијом, дакле без реалног раста, па би се однос пензија и плата још жешће погоршао на штету пензија.

Зато, ако се хоће каква-таква заштита стандарда пензионера, морају се предвидети флексибилнија законска решења да би се избегла даља нарушавања односа плата и пензија, у оквиру датих економских могућности. Мислим, да би се на почетку примене наведених решења морао, једнократно или у два наврата, вратити ниво просечне пензије у односу на просечну плату на бивших 55 одсто и прописати додатну корекцију пензија кадгод би због примене другог или трећег начина усклађивања пале испод тог процента.

Наравно, право решење, у којем су све ове формуле примењивије, јесте подизање БДП-а на ниво који би нас стварно сврстао у економије које, судећи по изјавама  државних челника, само што нисмо стигли.

Економиста