Како написати сценарио

Промоција књиге „Спаси мачку!” америчког аутора - сценаристе Блејка Снајдера, у издању Филмског центра Србије одржана је синоћ у Галерији Артгерт Културног центра Београда.

О веома важној књизи за писање сценарија говорили су: Ања Илић - директорка Аудио-визуелног центра Републике Српске, Саша Радојевић - филмски редитељ и сценариста, Борис Гргуревић - сценариста и Гордан Матић, директор ФЦС и филмски редитељ, док је модератор био Мирољуб Стојановић, филмски критичар и теоретичар.

Дело Блејка Снајдера „Спаси мачку!„ има и свој поднаслов „Последња књига о писању сценарија која ће ти затребати”, и обрађује теме разне теме као што су саставни елементи филма, прилагођавање главног јунака општој замисли филма, важност жанрова и класификовање филмова.

Гордан Матић, први човек ФЦС-а сматра да наведена књига јесте водич за сценаристе и можда писце новела који може да упути креативце како је „неко други решио неки проблем где сте се ви заглавили”. Познати редитељ углавном је и потписивао своја сценарија у играно-документарним пројектима - „Жућко: Прича о Радивоју Кораћу” (2011) и „Пуцњи у Марсеју” (2021), те каже да је „Спаси мачку!” значајно штиво, питка књига коју могу читати и средњошколци, те је овде план „како да не грешите у писању”.

„Подразумевате се да овде знате да пишете сценарио, и књига вам пружа смернице како то да се побољша, зато је ово водич у том правцу како се ствара успешан сценарио, шта треба да буде на трејлеру пре него што напишете текст”, објаснио је Матић и осврнуо се на процес пичинга.

„Ти сусрети са потенцијалним продуцентима су веома важни. Сваки пичинг је ефектан када аутор у само неколико реченица објасни о чему је његов сценарио, односно будући филм. Такви пројекти увек најбоље пролазе, а не да се предуго прича о томе. Продуценти воле да им се кратко објасни, да их уверите зашто баш у ваш филм треба да инвестирају свој новац”, објаснио је Матић и напоменуо да овакве књиге могу да послуже као уџбеници за изучавање.

Он се осврнуо данас на велики процват индустрије забаве у свету у погледу доминације ТВ серија на многим платформама где предњачи сервис „Нетфликс”, те да су оне неминовно дошле у први план, као и код нас у хипер-продукцији домаћег играног програма на малим екранима.

Такође је навео да у многим адаптацијама у Холивуду, није увек све добар материјал за писање, и акцентовао је пример хита „Lara Croft: Tomb Raider”, да је то добра игрица, али не нуди ништа занимљиво за филм.

„Ранијих година смо имали аутентичне редитеље који су се појавили и оставили трага као Стивен Спилберг, Џорџ Лукас или Роберт Земекис, али данас у новом Холивуду, на прсте једне руке се може пребројати ко се издвојио. А на телевизији, редитељи се у САД гледају као извођачи радова”, каже Матић, преноси Танјуг.

Уредник на РТС-у драматург и редитељ независних остварења Саша Радојевић рекао је да ово дело написано још 2005. године представља неку врсту приручника, тачније више путоказа у правцу креирања сценарија за филмове који имају амбицију да буду успешни.

Како је Радојевић објаснио, књига је везана за амерички филм, и та пракса се односи на Холивуд, те да је овде првенствено у првом плану како настају комерцијални хитови, а не уметничка остварења.

Режисер и сценариста је приметио да се разликује домаћа едукација о писању сценарија на Факултету драмских уметности од америчког приступа, али се у неким сегментима и подударају.

У предговору књиге Шила Хенахен Тејлор је записала да аутор Блејк Снајдер маестрално дефинише основе прављења филма: заплет, структуру , кастинг, маркетинг, и чини да његова књига „буде свима доступна, а и како би се ове његове идеје спровеле у пракси”.

„Разликује се жанровска класификација по свему што постоји у књигама о филму. Говори се о синопсису као почетној идеји и усмерава се ка томе шта је идеја једног сценарија, или тема. Аутор даје низ филмова који настају према том моделу и рецепту писања за комерцијални филм. Комедије, драме, трилери, то је жанровски универзум филмова који настају у Америци”, приближио је тему Радојевић и поновио да аутор истиче првенствено како се креира комерцијални хит, блокбастер.

„Књига може да комуницира са великим бројем људи, а усмерена је на све који желе да буду успешни филмски сценаристи”, нагласио је Саша Радојевић.

Директорка Аудио-визуелног центра Републике Српске, Ања Илић, похвалила је да књига представља прави занат за писање сценарија, тако да је срећна што је њена установа ушла у овај издавачки пројекат заједно са ФЦС.

Она је открила да тај Аудио визуелни центар постоји тек годину и по дана, али да су за то време имали огроман број разноликих активности, где спада и 11 расписаних конкурса за будуће филмске пројекте, као што је развој сценарија за филмове и ТВ серије, такође организују фестивале.

Блејк Снајдер (1957- 2009) започео је каријеру сценаристе на Дизнијевој ТВ серији „Kids Incorporated”, за коју је написао 13 епизода, а онда се потпуно окренуо писању сценарија без претходног наручиоца. Блејк је великим студијима продао много оригиналних сценарија и пичева, а један од тих пројеката је продао Стивену Спилбергу.

Телевизијски сценариста Борис Гргуровић је читао ту књигу на енглеском језику и сматра да су сва та дела на тему сценарија нека врста варијације „Поетике” од Аристотела.

Он сматра да је неопходно да постоје овакве књиге и да је потребно да их сценаристи читају све више као водич и правилник, при чему „онда правимо сами свој координатни систем, све зависи коме одговара нека структура”.

Опет, сценариста подсећа да је и сам аутор Снајдер у овој књизи из осам поглавља нагласио да не значи да ће неко написати успешан сценарио након што прочита његову књигу.

„Холивуд је одавно у кризи, то сви знамо, а ТВ серије у свету су нека врста декаденције, и представљају нову врсту приповедања. Серије писцима пружају већу слободу и ауторство него на филму. То видим и из свог искуства, имао сам прилике да радим на домаћим серијама, где су сценаристи ипак аутори, а не лева сметала. Мада је било редитеља који мисле да сам ја само дактилограф, оних који мисле да сам вишак на снимању, али и режисера којима сам потребан на сету”, описао је искуство Гргуревић, који је био у тимовима сценариста за серије „Јутро ће променити све”, „Азбука нашег живота”, „Блок 27”.

Он је истакао да су му веома значиле „собе за писце”  где више сценариста добија разне идеје у групи и онда креирају садржај за будуће снимање, те да је све више и жена данас у драматургији, посебно у Србији на позоришној сцени где апсолутно доминирају (Биљана Србљановић, Милена Марковић...).

Снајдер је био продуцент два филма, сарађивао је са компанијама и студијима- „Универзал”, „Дизни”, „Фокс фемили”.

Потписао је сценарио за хит комедију „Стани или ће моја мама пуцати” (1992) Роџера Спотисвуда, где главну улогу тумачи Силвестер Сталоне и дечји филм „Blank Check” (1994) Руперта Вајнрајта.