Бењамин Нетанијаху постигао договор о новој влади

„Успео сам да формирам владу”, написао је славодобитно Бенјамин Нетанијаху на „Твитеру” у среду само неколико минута пре поноћи, рока који је одредио председник Исак Херцог.

У атмосфери општег весеља на десници, очаја на левици, и дубоке забринутости међу Палестинцима, Израел ће пред крај године добити нову, политички врло екстремну владу.

Конзервативни Ликуд, најдуговечнијег израелског премијера, и верско-националистичке странке блиске ултраортодоксним јеврејским круговима освојиле су довољну већину на изборима 1. новембра, укупно 64 од 120 места у Кнесету. Али договор о формирању владе успорен је неслагањем око пакета предложених закона о питањима као што су министарски надзор над полицијом и планови за Западну обалу.

Као светски најпознатији и најмоћнији политичар, прозван Краљ Биби, већ је провео 15 година на челу земље. Ово ће сада бити Нетанијахуов трећи премијерски мандат будући да је на тој функцији био од 1996. до 1999. и поново непрекидно од 2009. до 2021. године.

Лидер Ликуда, који мора да састав нове владе представи у року од недељу дана, преузеће дужност у време најгорих сукоба на Западној обали у последњих десетак година, у којима је убијено више од 150 Палестинаца и 20 Израелаца.

После пет изборних циклуса за четири године Израел вапи за стабилном влашћу, али размирице претходне недеље међу будућим партнерима показују да владајућа коалиција неће бити лишена унутрашњих напетости.

Због повлађивања жељама екстремне деснице, Нетанијахуа је либерални дневник „Хаарец” чак назвао „кумом израелског фашизма”. Законски предлози који би парламенту дали већа овлашћења да поништава судске одлуке већ су изазвали узбуну у домаћој и страној јавности. Критичари то тумаче као директну претњу независности правосудног система.

Укључивање у коалицију тврдолинијаша Итамара Бен-Гвира из ултранационалистичке партије Јеврејска моћ и Безалела Смотрича из партије крајње деснице Религиозни ционизам шокирало је Палестинце и либералне Израелце. Обојица контроверзних политичара се отворено противе палестинској државности и подржавају проширење израелског суверенитета на Западну обалу. На тај начин се отежава проналажење решења о две државе, резолуцији коју подржавају палестински лидери, САД и европске владе.

Бен-Гвир ће служити као министар безбедности. Лидер странке Јеврејска моћ жели да преузме директну контролу над полицијом преко закона који би му дали директна овлашћења над политичким питањима о којима обично одлучује полицијски комесар.

На другој страни Смотричева пронасељеничка странка ће у Нетанијахуовој влади имати контролу над планирањем на Западној обали, добијајући тиме велика овлашћења над животима Палестинаца што отвара врата за даље ширење израелских насеља.

У исто време Арије Дери, шеф верске партије Шас, надмеће се за место министра финансија, упркос осуди за пореску превару, пише Ројтерс. Он би требало да преузмe министарство на две године према заједничком договору са Смотричем, који би служио прве две године владиног мандата.

Западни савезници Израела не крију забринутост због Нетанијахуових партнера у влади који ће ослабити независно правосуђе, ојачати моћ ортодоксног јудаизма у животима Израелаца, али и додатно проширити де факто анексију Западне обале познатије као Јудеја и Самарија. Међународна заједница је већ забринута за индивидуална права жена, LGBTQ заједнице, али и Арапа који живе у Израелу.

Нетанијаху, којем се још суди због оптужби за корупцију и проневере, већ је кренуо у медијски контранапад како би уверио међународну заједницу да нема разлога да се плаше нове израелске владе с обзиром на то да ће он бити главни у целој причи, поручујући им да деле исте вредности. У неколико интервјуа овај прекаљени политичар је обећао да ће заштити права мањина најављујући нове савезе, мислећи на Саудијску Арабију, који ће помоћи решавању израелско-палестинског сукоба.

Бенјамин Нетанијаху се враћа на власт у много сложенијим геополитичким односима од оних који су били у време његове прошле владавине. Сада Вашингтон све чвршће војно стоји уз Кијев у рату у Украјини, а Владимир Путин, с којим је имао чврсте и добре односе, све више се окреће савезу с Ираном.