Benjamin Netanijahu postigao dogovor o novoj vladi

„Uspeo sam da formiram vladu”, napisao je slavodobitno Benjamin Netanijahu na „Tviteru” u sredu samo nekoliko minuta pre ponoći, roka koji je odredio predsednik Isak Hercog.

U atmosferi opšteg veselja na desnici, očaja na levici, i duboke zabrinutosti među Palestincima, Izrael će pred kraj godine dobiti novu, politički vrlo ekstremnu vladu.

Konzervativni Likud, najdugovečnijeg izraelskog premijera, i versko-nacionalističke stranke bliske ultraortodoksnim jevrejskim krugovima osvojile su dovoljnu većinu na izborima 1. novembra, ukupno 64 od 120 mesta u Knesetu. Ali dogovor o formiranju vlade usporen je neslaganjem oko paketa predloženih zakona o pitanjima kao što su ministarski nadzor nad policijom i planovi za Zapadnu obalu.

Kao svetski najpoznatiji i najmoćniji političar, prozvan Kralj Bibi, već je proveo 15 godina na čelu zemlje. Ovo će sada biti Netanijahuov treći premijerski mandat budući da je na toj funkciji bio od 1996. do 1999. i ponovo neprekidno od 2009. do 2021. godine.

Lider Likuda, koji mora da sastav nove vlade predstavi u roku od nedelju dana, preuzeće dužnost u vreme najgorih sukoba na Zapadnoj obali u poslednjih desetak godina, u kojima je ubijeno više od 150 Palestinaca i 20 Izraelaca.

Posle pet izbornih ciklusa za četiri godine Izrael vapi za stabilnom vlašću, ali razmirice prethodne nedelje među budućim partnerima pokazuju da vladajuća koalicija neće biti lišena unutrašnjih napetosti.

Zbog povlađivanja željama ekstremne desnice, Netanijahua je liberalni dnevnik „Haarec” čak nazvao „kumom izraelskog fašizma”. Zakonski predlozi koji bi parlamentu dali veća ovlašćenja da poništava sudske odluke već su izazvali uzbunu u domaćoj i stranoj javnosti. Kritičari to tumače kao direktnu pretnju nezavisnosti pravosudnog sistema.

Uključivanje u koaliciju tvrdolinijaša Itamara Ben-Gvira iz ultranacionalističke partije Jevrejska moć i Bezalela Smotriča iz partije krajnje desnice Religiozni cionizam šokiralo je Palestince i liberalne Izraelce. Obojica kontroverznih političara se otvoreno protive palestinskoj državnosti i podržavaju proširenje izraelskog suvereniteta na Zapadnu obalu. Na taj način se otežava pronalaženje rešenja o dve države, rezoluciji koju podržavaju palestinski lideri, SAD i evropske vlade.

Ben-Gvir će služiti kao ministar bezbednosti. Lider stranke Jevrejska moć želi da preuzme direktnu kontrolu nad policijom preko zakona koji bi mu dali direktna ovlašćenja nad političkim pitanjima o kojima obično odlučuje policijski komesar.

Na drugoj strani Smotričeva pronaseljenička stranka će u Netanijahuovoj vladi imati kontrolu nad planiranjem na Zapadnoj obali, dobijajući time velika ovlašćenja nad životima Palestinaca što otvara vrata za dalje širenje izraelskih naselja.

U isto vreme Arije Deri, šef verske partije Šas, nadmeće se za mesto ministra finansija, uprkos osudi za poresku prevaru, piše Rojters. On bi trebalo da preuzme ministarstvo na dve godine prema zajedničkom dogovoru sa Smotričem, koji bi služio prve dve godine vladinog mandata.

Zapadni saveznici Izraela ne kriju zabrinutost zbog Netanijahuovih partnera u vladi koji će oslabiti nezavisno pravosuđe, ojačati moć ortodoksnog judaizma u životima Izraelaca, ali i dodatno proširiti de fakto aneksiju Zapadne obale poznatije kao Judeja i Samarija. Međunarodna zajednica je već zabrinuta za individualna prava žena, LGBTQ zajednice, ali i Arapa koji žive u Izraelu.

Netanijahu, kojem se još sudi zbog optužbi za korupciju i pronevere, već je krenuo u medijski kontranapad kako bi uverio međunarodnu zajednicu da nema razloga da se plaše nove izraelske vlade s obzirom na to da će on biti glavni u celoj priči, poručujući im da dele iste vrednosti. U nekoliko intervjua ovaj prekaljeni političar je obećao da će zaštiti prava manjina najavljujući nove saveze, misleći na Saudijsku Arabiju, koji će pomoći rešavanju izraelsko-palestinskog sukoba.

Benjamin Netanijahu se vraća na vlast u mnogo složenijim geopolitičkim odnosima od onih koji su bili u vreme njegove prošle vladavine. Sada Vašington sve čvršće vojno stoji uz Kijev u ratu u Ukrajini, a Vladimir Putin, s kojim je imao čvrste i dobre odnose, sve više se okreće savezu s Iranom.