Чиста љубав отапа и најледенија срца

– Те далеке 1975. године, када је изведена премијера опере „Турандот ” код нас, била сам девојчица и иако сам се играла луткицама и принцезама, ни сањала нисам, да ће мој животни позив бити уметнички, а камоли да ћу бити, у овом случају, ледена принцеза Турандот – каже сопран Јасмина Трумбеташ, првакиња Београдске опере, коју ћемо слушати вечерас у насловној роли познате Пучинијеве опере „Турандот ”, у режији Мариа Павла дел Монака у 19.30 часова у Народном позоришту у Београду. Друго извођење заказано је 30. децембра, у истом термину, у Мадленијануму. У овом раскошном делу пуном сјајних арија, поред Јасмине Трумбеташ, наступиће Ермин Ашћерић (Цар Алтоум/ Принц од Персије), Драгољуб Бајић (Тимур), Розарио ла Спина (Kалаф), Снежана Савичић Секулић (Лиу), Владимир Андрић (Пинг), Дарко Ђорђевић (Панг), Стефан Живановић (Понг), Милан Обрадовић (Мандарин) и балерина Милица Јевић Дрндаревић (Дух принцезе Лоу-Линг). Хором и Оркестром НП дириговаће Стефано Романи. Вилијам Орланди је сценограф и костимограф, a Волфганг фон Зубек је дизајнер светла.

Јасмина Трумбеташ је првакиње опере престоничког националног театра од 2002. Дипломирала је на ФМУ у класи Радмиле Бакочевић, остварила је најзначајније роле гвозденог оперског репертоара и често наступа у земљи и иностранству. О новом певачком изазову каже:

– После низа отпеваних улога сопранског фаха, дошао је тренутак за једну од најтежих и најзахтевнијих. Турандот је велики изазов у сваком погледу, вокалном, техничком, психолошком, сценском... Није довољно да за ову улогу имате само распон гласа, него и одређену боју, волумен, емоцију, став и уопште у овој улози је јако битна физичка кондиција, јер тело које вас носи, чини главни фундамент вашег дијафрагмално-вокалног апарата. За ову ролу потребно је ангажовање целог тела.

Потом о „тешком ” карактеру лика, који дочарава на сцени, додаје:

– Принцеза Турандот је окрутна и не зна за љубав. Она је после оца, цара Алтоума, други човек у том царству, па како онда да буде нежна, кад су у то време мушкарци били испред жена и није било равноправности међу половима. Поред тога, она се заклела да ће се за смрт своје рођаке, принцезе Лоу-Линг, осветити целом мушком роду и нико је неће имати. Тај крик који одзвања у палати и дух њене рођаке, који и даље живи у њој, само продужавају њену агонију и мржњу. Она је искрена и чиста и не жели да је ико оскрнави. Међутим, кад је љубав чиста, као Калафова у овој опери-бајци, онда таква љубав отапа и најледенија срца. Иако смо сви ми у приватном животу различити и имамо емоције, слаби смо или јаки, моћ трансформације која је својствена глумцима, а и нама оперским певачима, може учинити да се једно емотивно биће претвори у окрутно, али само за тренутак на позорници.

Режија је поверена младом Мариу Павлу дел Монаку, из славне уметничке породице, о томе какав је био његов редитељски приступ наша саговорница описује:

– Заиста смо почаствовани што је на овај начин, кроз младог редитеља Мариа Павла дел Монака, дух славног тенора Мариа дел Монака поново са нама, имајући у виду да је Марио наступао на нашој сцени, са домаћим великим сопранима. Од првог сусрета са младим редитељем било је јасно да је дошао спреман, са одређеном визијом, да је све разрадио до детаља и да зна шта хоће. Његова режија садржи елементе традиционалног, класичног и савременог у приступу ликовима, али и у сценографији и костимима, који представљају безвременост, која нема границе и лебди кроз историју. Рад са њим је био изузетан, у позитивној стваралачкој атмосфери. Неуморан у давању, несебичан за компромисе и предлоге, благ, одмерен , али са унутрашњом ватром која куља, када жели да постигне ефекат ужаса и када то показује својим моћним баритоном, који се пролама на проби и надјачава цео ансамбл.

Ко су јој били узори, када је реч о новој роли, Јасмина Трумбеташ истиче да су многи велики сопрани оставили траг као феноменалне Турандот.

– Биргит Нилсон, Гена Димитрова, Мартина Аројо, наша Радмила Бакочевић, памте се, па до новијих генерација Марије Гуљегине и сада нешто другачије, оперске звезде Ане Нетребко. А од свих продукција које сам гледала највише ми се допада поставка из опере Метрополитен са Евом Мартон и Пласидом Домингом.