Колумбовско путовање по Европи

Звук бродског звона са "Поветарца" поздравио је јуче светске путнике, који су после више од годину дана поново везали свој брод "Никола Тесла Идеа Београд" на Савском пристаништу. Посада коју је предводио Бранко Кресојевић обишла је 18 европских земаља, пловила највећим европским рекама, каналима, мореузима, морима и океанима и после пређених 14.000 километара вратила се на место одакле је све почело. Као успомена на то необично путешествије остали су многи сувенири, заставе свих земаља кроз које су прошли, десетине нових пријатеља и 7.000 фотографија.

Пловидба је обухватала две етапе: од јуна до августа брод је, обишавши осам европских земаља, допловио до Француске. После Ускрса, неуморни морепловци наставили су авантуру и преко Атлантског океана, Гибралтарског мореуза, албанских обала, Босфора и Бугарске стигли до Савског пристаништа.

– На броду су били и моја супруга Верица и син Владимир, као и двочлана телевизијска екипа. Ипак, број чланова посаде стално се мењао, наши пријатељи су одлазили и долазили, а често смо имали и госте – каже Кресојевић.

Са српском заставом на јарболу, брод дужине 16 метара, одолевао је плими и осеци у Ламаншу, ветровима у Бискајском заливу, бури у Крашићима. Ипак, за овај брод и његову посаду није било граница: после контроле у Мађарској где су прибавили сву потребну документацију, морепловци кажу, да их више нико није заустављао на граничним прелазима. Напротив, свуда су их лепо дочекали, а за њихов брод увек би се нашао и вез више. Тако су у Шпанији, на Мајорци, где је саобраћај веома густ, па власници бродова морају да се најаве месец дана раније, наши ненајављени путници ипак добили место за усидрење. Наши светски путници увек су око себе окупљали мноштво радозналог света.

– У лукама или на води, у сусрету са другим бродовима, увек смо били опкољени људима који су желели да знају све о нашем необичном подухвату. У Лисабону смо чак добили место за усидрење у центру луке, па су сви пролазили поред нашег брода. Били смо права атракција – сећа се Кресојевић.

– Море доноси неки посебан мир и, за разлику од копна, на води су сви спремни да притекну у помоћ, не питајући за путне исправе, сврху путовања или националност – објашњава капетан. У Албанији су имали мању незгоду када је брод ударио у бетонске блокове поред обале Драча. Било би немогуће наставити путовање да радници из оближњег бродоградилишта нису притекли у помоћ и брзо поправили квар, не тражећи при том новчану надокнаду.

– Водили су нас и у обилазак града, а том приликом десило се и једно откриће – прича Кресојевић.

Изнад Драча постоји село старо више од 100 година, чији су житељи Босанци. Они су потомци Турака који су, после повлачења из Босне, кренули назад у домовину, али им се брод покварио баш на том месту. Можда су хтели да сачекају боље прилике да поправе брод, али, како то обично бива, уместо неколико месеци, остали су сто година. Њихови потомци, наравно, одавно су заборавили одредиште ка којем су кренули њихови преци.

– Од Истанбула до Констанце пловили смо даноноћно и били смо много исцрпљени. Ипак, посаде других бродова биле су вољне да нам помогну, па су нас три дана и три ноћи вукли други бродови. Захваљујући и њима, ми смо, коначно, срећно стигли – каже Кресојевић.

Авантура, ипак, није прошла без драматичних тренутака. Капетан каже да му је најтеже било у  Бискајском заливу, јер на мору је било велико невреме, а он је ову опасну деоницу прелазио сам.

– Никада се више не бих усудио да пловим туда и верујем да сам имао много среће јер сам прошао без већих проблема. Још кад сам чуо приче других капетана, којима су се ту превртали бродови, и то много већи од мог, све ми је то још више утерало страх у кости. Тада и више никад – одлучан је Кресојевић.

Приче о потонућу бродова, оштре литице, велики таласи које је тешко избећи, и опасни ветрови, изгледа да ипак, нису заплашили нашег капетана, јер он планира нова путовања. Жеља му је, каже, да оплови Русију и нада се да ће ускоро и тај свој сан остварити.