ГСП треба да почне да наручује аутобусе на водоник

„Водоник ће променити историју Европе”, рекла је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поводом градње подводног цевовода за транспорт зеленог водоника од Португалије преко Шпаније до Француске. Европска унија планира да производи 10 милиона тона зеленог водоника до краја деценије и да увози још 10 милиона тона.

„Водоник је за Европу фактор преокрета игре. Желимо да буде централни део нашег енергетског система на путу ка климатској неутралности”, казала је Фон дер Лајен.

ЕУ је пре две године ратификовала водоничну стратегију и Србија покушава да ухвати корак јер водоник има велики потенцијал. У Стратегији развоја енергетике Србије, која је усвојена у априлу ове године, део је посвећен зеленом водонику. Он је носилац енергије, акумулатор у кога се она може претворити и чувати за време када је потребна, а његовом употребом се смањује загађење животне средине, навео је Милош Бањац, професор на Машинском факултету у Београду на панелу „Зелени водоник као гориво будућности” на Копаонику.

„Водоник је погодан јер су у последње време почели да се појављују вишкови електричне енергије из обновљивих извора у појединим периодима времена које треба некако ускладиштити”, рекао је Бањац. С обзиром на то да електроенергетски систем функционише тако да произведена енергија мора да се потроши, односно да се обезбеди баланс производње и потрошње, један од начина је да се акумулира у хидроелектранама и користе батерије. Употреба батерија је скупа технологија јер оне имају време трајања, а после тога морају да се одлажу. За разлику од тога водоник је ту као гориво које се процесом електролизе може добити из електричне енергије и касније користити. Додао је да употреба водоника може да смањи емисију угљен-диоксида, која се у свету од Париског споразума, 2013. године, повећала за око десет одсто.

„Свет није дошао на тачку прелома да почне да смањује емисију штетних гасова. Европа смањује, Јапан и САД нешто мало, али Кина и Индија и даље повећавају један одсто годишње, а 2050. треба да буде нулта емисија и водоник ће помоћи да се то оствари”, навео је Бањац.

Професор Машинског факултета је водоник назвао дивљом зверком са пуно енергије која још није укроћена. Како је објаснио водоник је изузетно енергетски јак и најбоље гориво које постоји, три пута веће од осталих јер је његова топлотна моћ 142 мегаџула, а на ваздуху сагорева на 560 степени. Напоменуо је да када се водоник пусти да сагорева, тешко га је укротити у процесу сагоревања.

„Велики проблем је и то што је у свим концентрацијама са ваздухом – експлозивна смеша, то јест између четири и 94 одсто. То је енергетски набијен молекул, а са друге стране страховито богат енергијом. Поред високе енергетске вредности, неограничене су му количине. То је нешто што можемо да створимо као енергент, односно да енергију ветра и сунца претворимо и акумулишемо у водоник. Предности водоника су неограничене количине доступне у једињењима (мада га у природи нема и мора да се произведе). Сагоревањем настаје хемијски чиста вода. И то је кључно. Имате енергент са нултом емисијом угљен-диоксида. Може се транспортовати гасоводима уз проблеме и складиштити „уводњавањем”, али се тада смањује степен искоришћености на 30-40 одсто”, објаснио је Бањац предности зеленог водоника добијеног из обновљивих извора.

Недостатак је висока производна цена. Бањац је рекао да зелени водоник, у зависности од струје од које се производи може бити од 2,5 до 6,8 долара. Нагласио је да ако се струја производи из гаса или угља онда је цена много нижа и користи се за технолошке процесе. Једина логика је да се прави зелени водоник као акумулација енергије.

„Цене су овакве али се предвиђа да како крену да нестају фосилна горива, тако ће оне да расту, како се смањује цена енергије из обновљивих извора тако ће да се смањује цена зеленог водоника”, навео је он.

Према његовим речима постоји огроман потенцијал за производњу зеленог водоника у Србији и биће исплатив 2050. када почну да нестају фосилна горива. Предлог је да се оснује национални савет за водоник, организација при влади која ће обухватити различита министарства, као и стручни савет који ће давати упутства и проучавати шта се дешава у Европи и свету.

Милица Грковић, из „Месер техногаса”, напоменула је да ЕУ планира да до 2030. транспорт на водонични погон чини пет одсто, а да водоник као елемент који се користи у индустрији мора да дође до 75 процената. Надлежни у Србија морају да кажу да ли ће и како ће дефинисати зелени водоник јер је то у европској регулативи прецизно дефинисано. Први корак у његовој употреби код нас могао би да буде то што ће ГСП почети да поручује аутобусе на водоник и да свака фирма која има велике количине виљушкара почне да набавља виљушкаре на водоник.

Жарко Симеуновић, из фирме „Сименс енерџи”, нагласио је да је водоник гориво будућности, да он сада није исплатив, али да може да буде.

„Наш задатак је да ствари урадимо на време, и да будемо сложни око свега. Има сјајних компанија које су спремне да уложе у водоник, али потребно је мање водоника него што су комерцијални капацитети”, навео је Симеуновић.