GSP treba da počne da naručuje autobuse na vodonik

„Vodonik će promeniti istoriju Evrope”, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen povodom gradnje podvodnog cevovoda za transport zelenog vodonika od Portugalije preko Španije do Francuske. Evropska unija planira da proizvodi 10 miliona tona zelenog vodonika do kraja decenije i da uvozi još 10 miliona tona.

„Vodonik je za Evropu faktor preokreta igre. Želimo da bude centralni deo našeg energetskog sistema na putu ka klimatskoj neutralnosti”, kazala je Fon der Lajen.

EU je pre dve godine ratifikovala vodoničnu strategiju i Srbija pokušava da uhvati korak jer vodonik ima veliki potencijal. U Strategiji razvoja energetike Srbije, koja je usvojena u aprilu ove godine, deo je posvećen zelenom vodoniku. On je nosilac energije, akumulator u koga se ona može pretvoriti i čuvati za vreme kada je potrebna, a njegovom upotrebom se smanjuje zagađenje životne sredine, naveo je Miloš Banjac, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu na panelu „Zeleni vodonik kao gorivo budućnosti” na Kopaoniku.

„Vodonik je pogodan jer su u poslednje vreme počeli da se pojavljuju viškovi električne energije iz obnovljivih izvora u pojedinim periodima vremena koje treba nekako uskladištiti”, rekao je Banjac. S obzirom na to da elektroenergetski sistem funkcioniše tako da proizvedena energija mora da se potroši, odnosno da se obezbedi balans proizvodnje i potrošnje, jedan od načina je da se akumulira u hidroelektranama i koriste baterije. Upotreba baterija je skupa tehnologija jer one imaju vreme trajanja, a posle toga moraju da se odlažu. Za razliku od toga vodonik je tu kao gorivo koje se procesom elektrolize može dobiti iz električne energije i kasnije koristiti. Dodao je da upotreba vodonika može da smanji emisiju ugljen-dioksida, koja se u svetu od Pariskog sporazuma, 2013. godine, povećala za oko deset odsto.

„Svet nije došao na tačku preloma da počne da smanjuje emisiju štetnih gasova. Evropa smanjuje, Japan i SAD nešto malo, ali Kina i Indija i dalje povećavaju jedan odsto godišnje, a 2050. treba da bude nulta emisija i vodonik će pomoći da se to ostvari”, naveo je Banjac.

Profesor Mašinskog fakulteta je vodonik nazvao divljom zverkom sa puno energije koja još nije ukroćena. Kako je objasnio vodonik je izuzetno energetski jak i najbolje gorivo koje postoji, tri puta veće od ostalih jer je njegova toplotna moć 142 megadžula, a na vazduhu sagoreva na 560 stepeni. Napomenuo je da kada se vodonik pusti da sagoreva, teško ga je ukrotiti u procesu sagorevanja.

„Veliki problem je i to što je u svim koncentracijama sa vazduhom – eksplozivna smeša, to jest između četiri i 94 odsto. To je energetski nabijen molekul, a sa druge strane strahovito bogat energijom. Pored visoke energetske vrednosti, neograničene su mu količine. To je nešto što možemo da stvorimo kao energent, odnosno da energiju vetra i sunca pretvorimo i akumulišemo u vodonik. Prednosti vodonika su neograničene količine dostupne u jedinjenjima (mada ga u prirodi nema i mora da se proizvede). Sagorevanjem nastaje hemijski čista voda. I to je ključno. Imate energent sa nultom emisijom ugljen-dioksida. Može se transportovati gasovodima uz probleme i skladištiti „uvodnjavanjem”, ali se tada smanjuje stepen iskorišćenosti na 30-40 odsto”, objasnio je Banjac prednosti zelenog vodonika dobijenog iz obnovljivih izvora.

Nedostatak je visoka proizvodna cena. Banjac je rekao da zeleni vodonik, u zavisnosti od struje od koje se proizvodi može biti od 2,5 do 6,8 dolara. Naglasio je da ako se struja proizvodi iz gasa ili uglja onda je cena mnogo niža i koristi se za tehnološke procese. Jedina logika je da se pravi zeleni vodonik kao akumulacija energije.

„Cene su ovakve ali se predviđa da kako krenu da nestaju fosilna goriva, tako će one da rastu, kako se smanjuje cena energije iz obnovljivih izvora tako će da se smanjuje cena zelenog vodonika”, naveo je on.

Prema njegovim rečima postoji ogroman potencijal za proizvodnju zelenog vodonika u Srbiji i biće isplativ 2050. kada počnu da nestaju fosilna goriva. Predlog je da se osnuje nacionalni savet za vodonik, organizacija pri vladi koja će obuhvatiti različita ministarstva, kao i stručni savet koji će davati uputstva i proučavati šta se dešava u Evropi i svetu.

Milica Grković, iz „Meser tehnogasa”, napomenula je da EU planira da do 2030. transport na vodonični pogon čini pet odsto, a da vodonik kao element koji se koristi u industriji mora da dođe do 75 procenata. Nadležni u Srbija moraju da kažu da li će i kako će definisati zeleni vodonik jer je to u evropskoj regulativi precizno definisano. Prvi korak u njegovoj upotrebi kod nas mogao bi da bude to što će GSP početi da poručuje autobuse na vodonik i da svaka firma koja ima velike količine viljuškara počne da nabavlja viljuškare na vodonik.

Žarko Simeunović, iz firme „Simens enerdži”, naglasio je da je vodonik gorivo budućnosti, da on sada nije isplativ, ali da može da bude.

„Naš zadatak je da stvari uradimo na vreme, i da budemo složni oko svega. Ima sjajnih kompanija koje su spremne da ulože u vodonik, ali potrebno je manje vodonika nego što su komercijalni kapaciteti”, naveo je Simeunović.