Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мага у покрету, некад и сад

Од детињства је волела музику и плес, за ужичанку Марију Магазиновић је то била „есенција животне радости”
Мага у покрету, некад и сад
Марија Магазиновић (у средини) утемељила је балет и модерне игре у Србији (Фото-документација Балетског студија)

Ужице – Навршило се недавно 140 година откада је у Ужицу рођена Марија Мага Магазиновић (1882–1968), жена у свему прва, с храбрим искорацима у патријархалном друштву. Била је још 1905. прва новинарка „Политике”, прва српска филозофкиња, интелектуалка, активисткиња, прва у борби за већа женска права, прва модерна плесачица која је код нас утемељила балет и модерне игре... Европски дух и савремени приступ уметности смело је Мага доносила на ове просторе.

Магазиновићи су средином 19. века из Мостара доселили у Ужице, где се родила Мага, у насељу Царина. У овом граду завршила је основну школу и нижу гимназију, а потом се с родитељима преселила у Београд. Завршила је у престоници Вишу женску школу и почела да студира хемију и физику на Великој школи, што је напустила и прешла на филозофију. У борби за права студенткиња да студирају на свим факултетима Мага је настојала да упише (до тада мушки) Правни факултет, у чему је успела. Дипломирала је филозофију 1904, а напустила права. „Циљ мог уписа је постигнут, Правни факултет је отворио врата студенткињама”, сећала се у мемоарима. У Берлину је студирала глуму и учила класичан балет, а по повратку у домовину вредан траг остављала у свему чега се прихватила.

Још од детињства волела је покрет, музику, игру, то је за Магу „есенција животне радости”. У студентским данима била је члан КУД „Обилић”, а у Немачкој се посветила модерним играма. Након Великог рата, у коме је била добровољна болничарка, предаје ритмику у Женској гимназији и оснива студентску фолклорну групу с којом је имала шест турнеја по светским градовима. Након пензионисања 1946. наставља да ради у Средњој балетској школи у Београду све до 1956. године. О њеном запаженом културном деловању писали су Исидора Секулић, Раша Плаовић, Милан Дединац и други.

Ову Магину мисију покрета, музике и игре наставља у савремено доба Балетски студио „Марија Мага Магазиновић”. Основан 2008. у два „њена” града: најпре у Београду, а затим и у Ужицу, заслугом Дуње Махорчић, дипломиране играчице класичног балета, педагога и кореографа.

Балетски студио који носи њено име, основан 2008. у Београду, а затим и у Ужицу, наставља мисију започету пре више од једног века

„Кроз наш балетски студио прошло је више од хиљаду девојчица и дечака, од којих је не мали број данас пронашао своје место на позоришним сценама у Београду, али и у свету. Радимо по програму који је прописало Министарство просвете, а заснива се на методу чувене Агрипине Ваганове. Сви балетски педагози у нашем студију су дипломирани играчи класичног балета, са дугогодишњим искуством у раду с децом”, наводе на сајту тог балетског студија у коме деца узраста од три до 15 година изучавају класичан балет, примењену гимнастику, савремену игру.

О раду студија с Магиним именом сведоче награде освојене на такмичењима у Бечу, Прагу, Риму, Амстердаму, као и више од 120 наступа на фестивалима, академијама и у склопу других програма. Балетски студио је и оснивач Дечјег балетског фестивала у Ужицу, који се од 2016. одржава сваког маја, као и Међународног фестивала уметничке игре за децу у Београду на сцени у Раковици, почевши од 2018. Тако име и дело Маге Магазиновић одолева времену, значајно је и за нове генерације.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.