„Колекција Шломовић“ у Београду

„Колекција Шломовић“ назив је ауторске представе глумачког тандема: Милена Павловић и Маја Митић која ће премијерно бити изведена у среду увече, 28. децембра од 20 часова у Јеврејском културном центру у Београду. Видео монтажу радио је Марко Милошевић, звук Марко Керкез, визуелни идентитет  Анастасија Тасић, светло Марко Ђокић, тон Мирољуб Владић.

Реч је о представи која се кроз причу о сликарској колекцији Ериха Шломовића, његовом животу, периоду пре, за и после Другог Светског рата бави питањем „коме уметност припада и колико је важно сачувати је“? Живот и пут уметничких дела: од Париза до Београда, Загреба, Варварина, села Бачина и опет Београда, био је инспирација за ову представу, у којој су ликови  баш та уметничка дела-слике. Кроз њихов дијалог  сазнајемо судбину тог времена, сналажење у „мрачним временима, миграцијама и борби за опстанак… Драма је писана у  драматуршкој плетеници дијалога савременика и ликовима-сликама: Пикасове „Глава“ и Бонарове „Девојка која чита“.

-„Колекција Шломовић“ је српска Ана Франк, у коју сам проникла са својих 15 година кроз „Књигу жалби“ Моме Капора: сторија о скупини уметнина коју је Ерих Шломовић наследио од француског колекционара Амброаза Волара, каже за „Политику“ Милена Павловић и додаје:

-Моја „Глава“ Пабла Пикаса, улога коју тумачим, са својом сапу(а)тницом „Девојком која чита“ Пјера Бонара (Маја Митић) пролази кроз страхоте неизвесности рата, аукција, одлука власти и процене других колекционара. Две слике су, са остатком колекције која броји више од 300 слика, провеле четири године окупације зазидане у селу Бачина међу два зида. Тако је Ерих Шломовић, Јеврејин, спасао уметност изгубивши живот. Те је он један од (наизглед) малих људи који су учинили „велико дело!“

Сама колекција је  фасцинантна, састоји се од сликарских дела највећих светских мајстора, попут Реноара, Сезана, Пикаса, Матиса, Шагала, Коктоа, Дега,Курбазијеа... Њен значајно већи део се налази у  Народном музеју Србије од 1949. Други део који је Шломовић 1939. оставио у сефу једне Паришке банке, је после отварања, (1981.) због дугогодишњег не плаћања, завршила, по жељи породице Волар, на аукцији 2010. године, Око ове колекције, као и живота Ериха Шломовића било је пуно расправа, суђења, тајни, загонетки и неразјашњених детаља.