Лебди Дритан, лебди и Мило

Шта је певушио Мило Ђукановић док је слушао извештаје са промоције књиге техничког премијера владе Црне Горе Дритана Абазовића? Дританова промоција започела је песмом „Златни дан” Бисере Велетанлић, једном од најлепших балада југословенске поп музике. Дакле, у препуној Великој сали Музичког центра Црне Горе није се гуслало, а млади, најозбиљнији кандидат за новог владара земље брда и приморја промовисао је своје дело „Критика глобалне етике”.

Вероватно се председник Црне Горе, коме се од 2020. године крњи власт, али не толико да је сасвим остао без ње, присетио култног албума београдског бенда „Идоли” – „Одбрана и последњи дани”. У томе би било симболике која одсликава како стање у Црној Гори, тако и Милово, мада је музички укус двометраша народњачки, али сва ауторска права за Митра Мирића и његову химну „Не може нам нико ништа”, одавно је закупио Милорад Додик.

И највероватније је да се у америчкој, руској и британској амбасади питају, поново читајући старе фајлове, како ли смо све ово смислили, како је уопште све ово започело и како ће се завршити. Кључно је питање, хоће ли наредне године грађани Црне Горе коначно рећи Милу „бај, бај”, или ће опет запевати рефрен „дај, дај”.

Ако постоји живот после живота, митрополит Амфилохије ће, уз праштање, најпре свима осталима, а понајмање себи, што је била његова суштина и поред жестоких беседа којима је био склон, у молитвама преиспитивати своју комбинаторику, којом је склапао победничку већину 2020. године.

Од краја августа, Абазовић је технички премијер и како сада ствари стоје, тако ће и наставити, иако га је срушио Ђукановићев ДПС, после међусобног флерта званог мањинска влада, са громогласном подршком Владимира Јоковића, председника СНП-а и нешто тишом Демократског фронта, са изолованим шефом демократа Алексом Бечићем, једнако огорченим како на Дритана, тако и на Мила. Ко ће се сада сетити Здравка Кривокапића, Амфилохијевог адута, који је водио прву експертску владу, после које је уследила мањинска, а сада влада техничка?

Да ли ће Миодраг Лекић, коме је победничка коалиција из сезоне 2020. пружила подршку за премијера, а Мило је тај предлог одбио, покушавајући и да успут распусти скупштину, на шта је парламент одговорио да ће распустити њега, ипак сести у фотељу председника владе?

Уставни суд је компромитован, као и тајна служба, чији агенти не знају заправо за кога раде – исувише је дуго то био Мило – у земљи са два зараћена нарко-клана, шверцерима цигарета и владајућом коалицијом која се две године бори сама са собом и против Мила, покушавајући да проникне тајну црногорског седмог печата – како се влада када се освоји власт.

Дритан је потписао темељни уговор са СПЦ, што је био разлог за његов само наизглед пад, јер он још сигурно лебди у техничком мандату, али млади Албанац из Улциња, по опредељењу грађаниста, тачно зна где лежи истинска моћ и веома брзо је организовао вишенедељну турнеју по САД. На Универзитету Колумбија, имао је претпремијеру представљања своје књиге, али је свакако најмање због тога обилазио Америку. Како Абазовић изузетно благонаклоно гледа на Отворени Балкан, пројекат Александра Вучића са подршком Американаца о економској сарадњи крње Југославије – минус Хрватска и Словенија, плус Албанија – уз усвајање Закона о пореклу имовине и Закона о попису, не чуди зашто се Дританово лебдеће стање, које се противи свим законима политичке гравитације, никако не прекида.

Мило је исувише искусан да не би схватио како му цури време. На престо је сео још у време последњих дана Роналда Регана и Ериха Хонекера, његовог тадашњег далеког партијског друга, који је владао Источном Немачком. Суштина протеста, блокада и радикализације Дукљана које је активирао, део је Ђукановићевих маневара да дестабилизује Абазовића, уз покушај његове криминализације, нарочито после хапшења Радета Милошевића, функционера Дританове УРЕ и директора Управе царина и прихода, осумњиченог за државни шверц цигарета.

Абазовић је одмах рекао да нема повлашћених, ни по бабу, ни по стричевима, да има поверења у реформисано државно тужилаштво, али као да је знао шта му се спрема, па је недавно објавио да извесна пословна екипа покушава да га убије, а међу њима је означио главног организатора шверца цигарета, шефа „кавачког” клана са имиџом црногорског Легије.

Није узалуд Милан Кнежевић, један од лидера Демократског фронта, узгред веома духовит тип, изјавио да се не чуди зашто психијатри масовно напуштају Црну Гору. Кнежевић је донекле у праву, осим да фројдовци сами легну на кауч, покушавајући да самоспознајом проникну узроке политичке кризе и надреалне стварности у Црној Гори. Јер, она се одвија невидљиво, ван домашаја обичних људи, у стратосфери великих послова.

Било би глупо поверовати да појам „недовршене демократије” може објаснити политичке игре у Монтенегру, са чим би се данас сложили и Перикле и Тукидид.

Комбинације у Црној Гори нису само противречности с којима се демократија универзално сусреће у реалном животу, колико носе печат посебности културолошких, карактерних и идеолошких разлика, толико нараслих и подстицаних да је њена политичка свакодневица постала радикални свет живота различитости, са толико непомирљивости и мањка за меру. Идеја о компромису сматра се као знак слабости, кукавичлука и издаје. Данашње стање је равнотежа немоћи, по којој нико није довољно јак да би могао без другога, а са другим би пристао да буде једино ако је он главни. Стари обичај у Црногораца!

Како ће се решити пат-позиција у Монтенегру? За мање од месец дана, председница Скупштине може да распише изборе за председника државе. То би значило да се већ крајем марта или почетком априла могу одржати председнички избори. Може ли тада да се чује: Бај, бај, Мило, и ко је та јуначина која би могла да победи Мила Ђукановића у првом кругу? Већина у владајућој коалицији верује да би то могао да буде управо Миодраг Лекић.

У таквом сценарију и даље опстаје Дританова влада. Демократски фронт, међутим, жели одмах нову владу, јер тако први пут добијају шансу да коначно имају своје министре. Али, ако опстане Дританов технички кабинет, онда ДФ улази у владу или реконструкцијом Дританове, или после нових избора. Обе опције су могуће и око тога се преговара.

Мило ће размишљати да ли може да ипак добије изборе, али га свакако мисли одвлаче и на то каква ће му бити судбина ако буде поражен. На другој страни одвија се борба за утицај – да ли је сврсисходније да Дритан сачува моћ до избора као технички премијер или да Лекић у међувремену преузме владу и да у њу уђу сви победници из 2020. године. Тако би ДФ коначно ушао у владу и након тога вероватно био јачи него икада.

Тренутно се прави завршни рачун: да ли да се Лекић ипак кандидује за председника, како би евентуално победио Мила и тиме се Ђукановић и формално развластио.

Постоји, ипак, једна ситница, док Црногорци гледају чудо невиђено – лебди и Дритан, лебди и Мило. Ђукановић јесте на силазној путањи, али је и у слободном паду, ноншалантно скинуо две владе за две године. Превише дуго влада да би још владао, али је превише искусан да би се олако лишио Ловћена. И он и сви остали знају зашто!