Од два зла бирајте мање

Већ неко време имам проблем да одлучим шта желим. Студирала сам језике и културу и тражила различите послове који би се уклапали у то образовање, али заправо немам јасну слику шта желим да радим у животу и како видим себе. Највећи стрес ми је посао, не могу да замислим себе на неком одређеном радном месту – него шаљем пријаве на различите огласе где бих са својим квалификацијама „могла да прођем”. Како да натерам себе да одлучим?

Ове речи типична су илустрација особе која има проблем с одлучивањем.

Одлучивање – тежак задатак

Доношење одлука некад може бити тежак задатак, нарочито ако се одлуке тичу важних аспеката живота и ако ће оно што је одлучено имати дугорочне последице. Некада је доношење одлуке изразито лако и недвосмислено, док понекад то може бити веома сложен процес.

На наше одлуке утиче више фактора одједном, као на пример: жеље и незадовољени мотиви. Битно је и у каквом смо емоционалном стању у тренутку одлучивања, какав је систем вредности који смо усвојили, начин на који сагледавамо сопствене амбиције и способности, наша процена срединских услова и препрека.

Психотерапеут др Владимир Мишић истиче да су емоционалне блокаде најчешћи узрок проблема у одлучивању. То могу бити конфузија, страх, депресија, пасивност и зависност од других, амбиваленција, конфликт двоструког одбијања, притисак средине и слично.

– Типична блокада настаје услед страха. Особа одлаже доношење одлуке јер се плаши могућности грешке. У основи овог страха је вербализовани или невербализовани ирационални захтев према себи: Ја морам бити сто посто сигуран да је моја одлука исправна и не смем ни под којим околностима погрешити – каже наш саговорник.

Ова врста ирационалног захтева према себи произилази из перфекционистичке животне филозофије, која подразумева сет веровања да особа мора бити у свему најбоља, непогрешива и беспрекорна.

– Препорука је да одлуке које могу имати далекосежне и дугорочне ефекте не треба доносити у афективном стању, стању када је особа бесна, депресивна, преплашена. Боље је сачекати да то стање прође и онда размислити о свему – истиче др Мишић.

Пасивност и зависност од других може значајно отежавати доношење одлука. Преузимање одговорности за властити живот подразумева да особа верује да има права на лични избор, право да тражи и добије, али и право да погреши јер је несавршено људско биће. Управо то недостаје пасивним и зависним особама, које одустају од својих жеља и право одлучивања пребацују на другог. Овакав став има негативне дугорочне последице – одустајање да се спознају и задовоље властите, аутентичне, истинске жеље, слабљење самопоуздања, поспешивање зависности од других, јачање осећања безнадежности и беспомоћности.

Амбиваленција је стање у којем у исто време имамо у потпуности супротне емоције према истом објекту или циљу. На пример: особа жели да оде да живи у иностранству, али се уједно тога и плаши, особа хоће да прекине везу, али се плаши усамљености и слично. Амбивалентни конфликт се разрешава тако што особа настоји да разреши, преиспита и превазиђе негативне емоције које има према објекту или покуша да пронађе адекватне ресурсе за њихово превазилажење. На пример, особа која се плаши да буде усамљена, може размишљати о томе како да на конструктиван начин превазиђе или минимизира усамљеност, рецимо пронађе нове пријатеље  или преиспита своје ставове о усамљености.

Под притиском средине

Конфликт двоструког одбијања је ситуација када особа од два зла мора изабрати једно, обично мање, и то такође може довести до одлагања, али у овим ситуацијама особа треба да има на уму да је разрешење конфликта ослобађа од непријатног ишчекивања.

– Ако особа донесе одлуку под притиском средине, а касније установи да то није желела, може се јавити љутња на себе и самооптуживање. Тако да је најбоље да одлуке ипак доносите самостално. Друге можете консултовати или саслушати, али нека ваше одлуке буду само ваше – поручује др Владимир Мишић.

Свако понекад погреши

При одлучивању треба узети у обзир сву добит и штету које одређена одлука може донети, а поред разума треба укључити и осећања. Није добро да не послушате ваше срце пре него што донесете одлуку. Препознајте емоционалне блокаде које вас ометају у одлучивању и порадите на њима. Отклоните бар привремено ваш перфекционизам, страхове да можете погрешити или конфузију коју стварате ставовима да немате права на остварење ваших жеља и циљева.

– Преузмите у потпуности одговорност за ваше одлуке. Ако сте неку одлуку донели самостално и искрено, нећете се после кајати чак и да погрешите. Пођите од става да људи понекад греше, и на крају, консултујте се с другима, саслушајте њихова мишљења и препоруке, али увек одлучујте самостално. У том случају ћете се најмање кајати ако погрешите, а бићете поносни на себе ако сте били у праву – истиче Мишић.