Мађарска незадовољна правним третманом мањина у ЕУ

Специјално за „Политику”
Будимпешта – Европски суд правде одбацио је жалбу Грађанске иницијативе о правима мањина, коју подржава мађарска влада, на одлуку Европске комисије да не предузме тражене кораке ради правног регулисања заштите националних и језичких мањина на нивоу ЕУ. Ова одлука Суда у Луксембургу изазвала је оштре реакције у Будимпешти. Представници владе је практично тумаче као нову кочницу њиховом дугогодишњем настојању да у правни систем ЕУ уграде и законе који би обавезивали Брисел да институционално штити права националних мањина у државама чланицама и  државама кандидатима за чланство.

За владу премијера Орбана то питање је веома значајно, имајући у виду чињеницу да у неколико суседних држава живи вишемилионска популација етничких Мађара. Званичници у Будимпешти су последњих година често истицали Србију као позитиван пример регулисања положаја националних мањина, док актуелну праксу у Румунији, Украјини и делимично Словачкој, сматрају проблематичном.

Грађанска иницијатива о правима мањина покренута је 2013. године у Мађарској, са циљем да се бори за институционализацију заштите мањинских права у ЕУ оквирима. Иницијативу за увођење новог законодавства је, међутим, Европска комисија одбила исте године, јер сматра да ова област не спада у њену законодавну надлежност, већ да је она у домену држава чланица.

Ту одлуку је убрзо оспорила Савезна унија европских народности (ФУЕН) пред Судом правде ЕУ, који је 2017. пресудио у корист тужилаца. Пошто су организатори иницијативе прикупили потребан број потписа – више од милион, у децембру 2020. године, Европски парламент је већином гласова донео одлуку о подршци иницијативи.

Упркос томе, Европска комисија је поновила своју одлуку, према којој она нема мандат за бављење заштитом националних мањина. У образложењу је наведено да су досадашње мере у областима које покрива грађанска иницијатива биле довољне за постизање циља за који се она залаже.

Организација која је поднела грађанску иницијативу оспорила је одлуку Европске комисије пред Општим судом, да би овај недавно утврдио да је ЕК била у праву када је констатовала да нису потребни додатни закони у овој сфери. Према пресуди, ЕК је исправно закључила да циљеви, активности и задаци Европског центра за модерне језике Савета Европе (ЕЦМЛ) у Стразбуру, такође могу допринети остварењу намера организатора иницијативе, чиме би се избегло дуплирање и расипање ресурса. У пресуди се такође наводи и да Европска комисија с правом тврди да њен Акциони план за интеграцију и социјалну кохезију укључује „промоцију боље социјалне укључености националних мањина кроз запошљавање, образовање и социјалне могућности”.

Према оцени Каталин Сили, комесарке мађарског премијера за људска права, комисија очигледно није имала храбрости да донесе политичку одлуку: „Комисија је својом одлуком доказала да је вођена европском институционалном бирократијом, а не решавањем стварних проблема”, рекла је она.

Балж Хидвеги, посланик владајућег Фидеса у Европском парламенту, истакао је у свом реаговању да педесет милиона људи у Европи припада некој националној или језичкој мањини, тако да, по његовом мишљењу није случајно што је Грађанска иницијатива о правима мањина била широко прихваћена у јавности.

„Ипак, Европска комисија је, одлучујући по инструкцијама одговорне комесарке Вере Јурове, практично збрисала ову иницијативу са стола”, истиче Хидвеги.

Он додаје да је одлука „нечувена, неприхватљива и цинична”. Каже да је, када је реч о другим мањинама, као што су имигранти, или правима појединих популација са малим бројем припадника, Вера Јурова најгласнији заговорник поштовања права мањина.

„Али, када је реч о овако озбиљном питању, иницијатива која тангира више од педесет милиона људи и коју је потписима подржало 1,1 милион њих, она једноставно каже не”, примећује Хидвеги.

Зато заступници иницијативе новом тужбом траже од Општег суда Европске уније да поништи одлуку ЕК. Они истичу да иницијатива настоји да подстакне Европску унију да побољша заштиту припадника националних и језичких мањина и ојача културну и језичку разноликост у ЕУ.

Савезна унија европских народности (ФУЕН), као заступник ове иницијативе истакла је у свом саопштењу да ће се борба за мањинска права у ЕУ наставити без обзира на одлуку из Луксембурга. Лорант Винче, посланик Демократског савеза Мађара у Румунији (РМДС) и председник ФУЕН-а, назвао је одлуку Суда ЕУ изненађујућом и оценио да она „није у складу са претходним одлукама донетим поводом тог питања”.