Mađarska nezadovoljna pravnim tretmanom manjina u EU

Specijalno za „Politiku”
Budimpešta – Evropski sud pravde odbacio je žalbu Građanske inicijative o pravima manjina, koju podržava mađarska vlada, na odluku Evropske komisije da ne preduzme tražene korake radi pravnog regulisanja zaštite nacionalnih i jezičkih manjina na nivou EU. Ova odluka Suda u Luksemburgu izazvala je oštre reakcije u Budimpešti. Predstavnici vlade je praktično tumače kao novu kočnicu njihovom dugogodišnjem nastojanju da u pravni sistem EU ugrade i zakone koji bi obavezivali Brisel da institucionalno štiti prava nacionalnih manjina u državama članicama i  državama kandidatima za članstvo.

Za vladu premijera Orbana to pitanje je veoma značajno, imajući u vidu činjenicu da u nekoliko susednih država živi višemilionska populacija etničkih Mađara. Zvaničnici u Budimpešti su poslednjih godina često isticali Srbiju kao pozitivan primer regulisanja položaja nacionalnih manjina, dok aktuelnu praksu u Rumuniji, Ukrajini i delimično Slovačkoj, smatraju problematičnom.

Građanska inicijativa o pravima manjina pokrenuta je 2013. godine u Mađarskoj, sa ciljem da se bori za institucionalizaciju zaštite manjinskih prava u EU okvirima. Inicijativu za uvođenje novog zakonodavstva je, međutim, Evropska komisija odbila iste godine, jer smatra da ova oblast ne spada u njenu zakonodavnu nadležnost, već da je ona u domenu država članica.

Tu odluku je ubrzo osporila Savezna unija evropskih narodnosti (FUEN) pred Sudom pravde EU, koji je 2017. presudio u korist tužilaca. Pošto su organizatori inicijative prikupili potreban broj potpisa – više od milion, u decembru 2020. godine, Evropski parlament je većinom glasova doneo odluku o podršci inicijativi.

Uprkos tome, Evropska komisija je ponovila svoju odluku, prema kojoj ona nema mandat za bavljenje zaštitom nacionalnih manjina. U obrazloženju je navedeno da su dosadašnje mere u oblastima koje pokriva građanska inicijativa bile dovoljne za postizanje cilja za koji se ona zalaže.

Organizacija koja je podnela građansku inicijativu osporila je odluku Evropske komisije pred Opštim sudom, da bi ovaj nedavno utvrdio da je EK bila u pravu kada je konstatovala da nisu potrebni dodatni zakoni u ovoj sferi. Prema presudi, EK je ispravno zaključila da ciljevi, aktivnosti i zadaci Evropskog centra za moderne jezike Saveta Evrope (ECML) u Strazburu, takođe mogu doprineti ostvarenju namera organizatora inicijative, čime bi se izbeglo dupliranje i rasipanje resursa. U presudi se takođe navodi i da Evropska komisija s pravom tvrdi da njen Akcioni plan za integraciju i socijalnu koheziju uključuje „promociju bolje socijalne uključenosti nacionalnih manjina kroz zapošljavanje, obrazovanje i socijalne mogućnosti”.

Prema oceni Katalin Sili, komesarke mađarskog premijera za ljudska prava, komisija očigledno nije imala hrabrosti da donese političku odluku: „Komisija je svojom odlukom dokazala da je vođena evropskom institucionalnom birokratijom, a ne rešavanjem stvarnih problema”, rekla je ona.

Balž Hidvegi, poslanik vladajućeg Fidesa u Evropskom parlamentu, istakao je u svom reagovanju da pedeset miliona ljudi u Evropi pripada nekoj nacionalnoj ili jezičkoj manjini, tako da, po njegovom mišljenju nije slučajno što je Građanska inicijativa o pravima manjina bila široko prihvaćena u javnosti.

„Ipak, Evropska komisija je, odlučujući po instrukcijama odgovorne komesarke Vere Jurove, praktično zbrisala ovu inicijativu sa stola”, ističe Hidvegi.

On dodaje da je odluka „nečuvena, neprihvatljiva i cinična”. Kaže da je, kada je reč o drugim manjinama, kao što su imigranti, ili pravima pojedinih populacija sa malim brojem pripadnika, Vera Jurova najglasniji zagovornik poštovanja prava manjina.

„Ali, kada je reč o ovako ozbiljnom pitanju, inicijativa koja tangira više od pedeset miliona ljudi i koju je potpisima podržalo 1,1 milion njih, ona jednostavno kaže ne”, primećuje Hidvegi.

Zato zastupnici inicijative novom tužbom traže od Opšteg suda Evropske unije da poništi odluku EK. Oni ističu da inicijativa nastoji da podstakne Evropsku uniju da poboljša zaštitu pripadnika nacionalnih i jezičkih manjina i ojača kulturnu i jezičku raznolikost u EU.

Savezna unija evropskih narodnosti (FUEN), kao zastupnik ove inicijative istakla je u svom saopštenju da će se borba za manjinska prava u EU nastaviti bez obzira na odluku iz Luksemburga. Lorant Vinče, poslanik Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (RMDS) i predsednik FUEN-a, nazvao je odluku Suda EU iznenađujućom i ocenio da ona „nije u skladu sa prethodnim odlukama donetim povodom tog pitanja”.