Земану жао што Чеси и Словаци нису одлучивали о распаду Чехословачке на референдуму

ПРАГ – Председник Чешке Милош Земан на 30. годишњицу распада Чехословачке и настанка независне Чешке и независне Словачке 1. јануара 1993. године изразио је данас жаљење што политичари нису Чесима и Словацима дали шансу да одлуче о распаду заједничке домовине на референдуму. Земан је 1992. године, када су се разбуктале полемике о останку у заједничкој држави или разводу који је на крају протекао плишано, као посланик Федералне скупштине Чехословачке предлагао чешко-словачку унију у којој би се заједно управљало само оним што би за обе републике било повољно.

„У поређењу са искуством Југославије споразум о подели земље био је ипак много боље решење. Наравно, с геополитичког гледишта држава са 15 милиона становника има нешто већу тежину од земаља са 10 и пет милиона становника али то не игра тако велику улогу”, казао је данас Земан у интервјуу за словачку новинску агенцију ТАСР.

Чешки председник припада оној струји у чешком друштву која сматра да Чехословачку нису поделили грађани већ политичари, двојица тадашњих републичких премијера, чешки Вацлав Клаус и словачки Владимир Мечијар чије странке су однеле победу на републичким парламентарним изборима средином 1992. године.

„Развој зависи пре свега од политичких личности. То значи да ако су та двојица хтела да буду премијери националних република природно је да нису имали баш велики интерес да над њима буде још и федерални премијер”, казао је Земан, преноси Бета.

Тада а и сада најчешћи аргумент зашто није било референдума јесте да би био излишан јер би се федерација и тако и тако распала.

„Предлог референдума никада у парламенту није поднет. Говорило се о њему у кулоарима али правници су говорили да Чехословачка није настала на основу референдума тако да зашто да референдум прати њену поделу”, казао је на једну од годишњица распада Чехословачке писац званичник Клаусове Грађанске демократске странке Милан Ухде.

Још током јула 1992. године када је постајало јасно да Чехословачка смера ка споразумној подели Чеси и Словаци очекивали су да буде расписан референдум, мада данас аналитичари и историчари упозоравају да би референдум донео компликације ако би исход био другачији у Чешкој а другачији у Словачкој а да је лако могуће да се с обзиром на расположење Чеха и Словака земља не би ни распала.

„Тражили смо прави пут. Битно је да смо сачували наше односе а не да ли правну или административну организацију. Немојмо плакати дакле на гробу у коме нико не лежи”, казао је тадашњи министар у Мечијаровој влади глумац Милан Књашко.

Анкете из 90-их година показују да су грађани били пре за останак у заједничкој држави, 53,8 одсто Словака и 46,7 одсто Чеха.

Данас када је јасно да је подела Чехословачке прича о успеху и да без обзира ко је тренутно на власти у Прагу а ко у Братислави односи и политичара и оба народа су бољи него икад пре остаје недоумица да ли је одлазак независним путем представљао допринос или штету.

Као корист „плишани развод” у анкети агенције АКО види данас 45,8 одсто Словака, док 44,6 сматра да је донео штете.

Проблем заједничке имовине Праг и Братислава су захваљујући избегавању једностраних потеза решили релативно глатко, бар у случају 95 одсто имовине коју су поделиле специјалне комисије у року од две године по принципу територије, када је имовину стекла она држава на чијој територији се она налазила, а где то није било могуће по пропорцији броја становника 2:1 у корист Чешке.

Преосталих пет одсто заједничке имовине Чеси и Словаци успели су да реше тек 1999. године, нако одласка ауторитарног премијера Мечијара са власти.

Обе земље ушла су заједно у Европску унију маја 2004. године а Словачка са неколико година кашњења за Чешком и у НАТО.