Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАНИМЉИВО

Године које су се завршавале са – 23

Године које су се завршавале са – 23
Калемегдан (Фото Д. Јевремовић)

Београдска тврђава је вероватно један од најбољих немих сведока бурне историје наше престонице. Као и град и тврђава се мењала кроз векове, а једна од тих њених мена, како је остало забележено, започета је 1723. године. Тада је кренуло њено уређење по плановима пуковника Николе Доксата де Мореза.

По њему деценијама име носи једна од најпознатијих улица главног града, чувена пешачка штрафта. Недалеко одатле, код споменика посвећеног њему Београђани и њихови гости редовно се састају и одатле крећу у своје београдске шетње. Кнез Михаило, који у главном граду има и улицу и споменик, рођен је 1823. године, а Србију је водио у два наврата, почетком четрдесетих 19. века и од 1860. до 1868. када је убијен у Кошутњаку. Годину дана пре убиства симболичном предајом кључева Кнезу Михаилу Београд је поново постао српски град, односно град ослобођен од турске власти.

Кнез Михаилова улица (Фото Н. Марјановић)

Краљевином Југославијом, чија је престоница такође био Београд, владала је до краја њеног постојања династија Карађорђевић, а последњи краљ био је Петар Други рођен 1923. године. Син краља Александра и краљице Марије био је малолетан када је његов отац убијен, па је власт пренета на намесништво. Званично је са власти збачен 1945. одлуком комуниста. По краљу Петру Другом својевремено се звао први дунавски мост у Београду.

Нови железнички мост један је од најважнијих објеката за одвијање саобраћаја у оквиру савременог Београдског железничког чвора. Мост са косим затегама, који у набрајању градских ћуприја Београђани најчешће заборављају, пројектовао је чувени инжењер и академик Никола Хајдин, рођен 1923. године. Хајдин има везе и са најмлађом београдском саобраћајницом над Савом, Мостом на Ади, јер је он био на челу жирија који је одлучио да баш таква конструкција треба да се уздигне између Чукарице и Новог Београда.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.