Срећа је варљива

Један читалац у допису објављеном 15. децембра у рубрици Међу нама каже да држави не треба коцкарница. И даље каже: „Држави препоручујем да се одрекне Државне лутрије Србије.” Погрешио је. Лутрија Србије је једна од најпрофитабилнијих институција.

За свако извлачење лотоа играчи уплате од 35 до 45 милиона динара, и тако два пута седмично. Од извршене уплате срећним играчима се подели од милион до два милиона динара. Остало иде у државну касу, након што се запосленима исплате плате. Колике – не знамо, али вероватно нису мале. Дешава се да прође и по годину и више дана пре него што неки срећник добије премију. Ко је то, скоро никад не сазнамо. Поштује се право добитника на дискрецију.

Цена једне колоне ове игре на срећу повећава се нарочито пред празнике. Тада је у игри као награда и аутомобил, скуп, луксузан. Ко да одоли искушењу?

Мени само једно није јасно: како се унапред зна која је комбинација добитна? Када водитељка каже: „Ако буде извучен тај и тај број, неко ће извући премију, односно, имаћемо добитника са седам погодака”, оваква најава наводи ме на помисао се зна број који је добитни, мада би то требало да буде ствар случајности, односно среће. Волео бих да ми из лутрије то објасне. Иначе, слажем се с аутором поменутог дописа, који каже да живимо у време великих техничких достигнућа.

Сматрам да би одрицање од овако рентабилног посла било погрешно за државу. А играчима имам да поручим само: Памет у главу. Срећа је непредвидива и варљива.

Петар Марковић,
Београд