Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Скијалишта у Европи у минусу због температурe у плусу

Скијалишта у Европи у минусу због температурe у плусу
EPA-EFE/LAURENT GILLIERON

Европа је у јануар закорачила са температурним рекордима који стварају велике проблеме ски-центрима.

Многа скијалишта у Француској и Швајцарској морала су да зауставе своје машине недуго након почетка сезоне, јер су остали без снега, а високе температуре спречиле су их да употребе вештачки снег.

Седам европских земаља забележило је рекордне температуре током новогодишњих празника, док је у Француској због недостатка снега затворена скоро половина скијалишта, укључујући најмање десет у француским Пиринејима и десетине у региону Изер у француским Алпима.

Температура ваздуха у Француској на крају године била је највиша у последњих 25 година.

У скијалишту Шамони топови за вештачки снег искључени су јер имају проблема са недостатком воде.

У швајцарском Аделбодену су се до последњег борили да припреме стазу за меч Светског купа, иако се скијалиште налази на надморској висини од 2.000 метара. Цела стаза припремљена је искључиво са вештачким снегом.

Швајцарски Сплиген-Тамбо, које се налази на 1.480 метара надморске висине, саопштио је да ће бити "затворен до даљег".

У Швајцарској су нека одмаралишта чак отворила бициклистичке руте и нису се потрудила да уреде ски-стазе.

На скијалиштима око Салцбурга у Аустрији у нову скијашку сезону ушли су са великим изгледима, јер је прва већа количина снега пала крајем новембра, али су многи морали да зауставе жичаре крајем децембра.

Стручњаци за климу већ неколико година упозоравају да скијалишта која се налазе испод 1.000 метара надморске висине више неће моћи дугорочно да раде због загревања атмосфере.

Нова студија Универзитета у Базелу показује да ће одмаралишта на већој висини морати све више да се ослањају на вештачки снијег да би преживела, повећавајући потрошњу воде и до 80 одсто, преноси Би-Би-Си.

Истовремено, температура ваздуха такође мора бити довољно ниска за вештачки снијег.

Студија предвиђа и нагло повећање трошкова скијања, јер туристички центри прелазе на све скупље и вештачке начине одржавања својих стаза.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Bane Kan
Nista cudno. Pa zamislite samo koliko je bombi ekspldiralo u Ukrajini, kolika je to to ogromna energija. Gadjaju se skladista municije. I nije slucajno Evropa najtoplija jer je blizu rata. Moze li neko da proracunakoja je to kolicina energije, prosek verovatno 500 bombi dnevno puta 300 dana, 150000 bombi, ma i vise.
Сармагедон
Загађење над Украјином је од почетка рата у наглом паду, зато што је стала тешка индустрија. Експлозије ракета испуштају минималну количину загађивача. Једино ако погоде складиште горива онда је повећана емисија, али то кратко траје. Високе пећи у Мариупољу су пре рата радиле даноноћно. Тога више нема, а нема ни земљорадње ни сточарства. Топлије зиме су редовна појава у задњих 50 година и то нема везе са ратом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.