Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски софтвери за америчке и руске компаније

Српски софтвери за америчке и руске компаније
(Фото Танјуг/С. Миљевић)

Извоз ИТ услуга за првих 10 месеци 2022. достигао је око две милијарде евра, а највише извозимо у САД, Велику Британију, Швајцарску и Немачку. Извоз ове врсте услуга већи је него читаве прошле године када је износио 1,85 милијарди евра.

Премијерка Ана Брнабић очекује да ће извоз ИТ сектора у 2022. бити 40 одсто већи у односу на претходну годину и да ће достићи око 2,7 милијарди евра. Према њеним речима, Србија се убрзано приближава извозу од три милијарде, нашег знања и наших софтверских решења.

„То је велика ствар и нешто чиме треба да се поносимо јер је пре 10 година укупан наш извоз у сектору информационе и комуникационе технологије (ИКТ) био само 375 милиона евра. И тада смо мислили да смо добри, а ове године ће бити седам пута већи и то је резултат свих нас у Србији”, казала је премијерка.

Када је реч о земљама у које Србија остварује највећи извоз ИКТ услуга, Брнабићева је навела да управо то показује софистицираност наше економије и јачину наших људи, њиховог знања, талената, способности.

„Ако се погледа само извоз у САД то је скоро нешто мало мање од 25 одсто укупног нашег извоза ИТ сектора”, додала је Брнабићева.

Према подацима НБС у првих девет месеци смо у САД извезли услуге од око 900 милиона евра.

Катарина Урошевић, директорка за корпоративне комуникације српске ХТЕК групе, која је постала једна од глобално водећих компанија за софтверско инжењерство и развој дигиталних производа,сматра да има још простора за раст нашег ИТ сектора. На глобалном нивоу постоји недостатак инжењерског кадра и Србија има потенцијал да се одлично позиционира на тржишту.

 „Наши клијенти су превасходно из Америке, неких 70 одсто, али свакако радимо и за европско тржиште. Свуда има потенцијала. Америка је можда најинтересантнија зато што су тамо најиновативније технологије, али и због начина рада – рекла је Урошевићева.

Она је истакла да је ова компанија која је основана у Београду( као стартап у оквиру техничких факултета, а сада јој је седиште у Сан Франциску) отворила су више центара у региону југоисточне Европе у којима запошљавају најталентованије инжењере. У Румунији и Мађарској имају по четири центра, тако да 2022. завршавају са 3.200 запослених, што је три пута више него на почетку године.

Међутим, није кључно само обезбедити раст ИТ сектора у Србији већ и његов развој. У том смислу отварање истраживачких и развојних центара великих компанија из САД и Русије, се посматра као добра прилика за српски ИТ. Наши домаћи стручњаци ће за њих правити најсавременија софтверска решења у индустријама у којима дате компаније послују.

Развојни центар америчког ИБМ-а у децембру је отворен у Новом Саду. Тренутно има 32 запослена, а у плановима постоји потенцијал за још 28 стручњака. Како је најављено, развојна канцеларија ће се бавити развојем апликације за мониторинг „Инстана”. ИБМ је једна од 30 компанија која је укључена у чувени берзански индустријски индекс „Дау Џонс” и једна од највећих фирми на свету, која има годишњи приход од 57,35 милијарди долара, а у развој улаже око 6,6 милијарди долара.

Такође амерички произвођач електричних комбија је почетком децембра отворио развојни центар у Београду. Њихов план је да запосли 200 инжењера.

Руски ИТ гигант „Луксофт” током 2022. покренуо је свој развојни центар у Србији. Ова компанија запошљава 1.000 инжењера, а планира да до краја 2023. тај број повећа на 2.000. „Луксофт” ради на софтверским решењима за ауто-индустрију, банкарство, телекомуникације, а клијенти су им неки од највећих светских брендова и има више од 20.000 запослених у 30 земаља.

Представници руске компаније „Јандекс” најавили су отварање развојног центра у Србији и запошљавање више од 800 инжењера.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan
A kajmak skinu stranci jer najveci izvoznici toga su strane kompanije koje rade ovde i stvaraju ta resenja koristeci nase ljude....
Dragan Pik-lon
Um caruje,snaga klade valja.
Zoran
Moguce Maksime, ali ne caruje. Bez njega se moze, a bez softverasa ne.
Maxim
Dobar moler zaradi više.
vox ex populi
Umjesto da je država ulagala u domaće IT kompanije, dopustila je prodaju uspješnih, kao i otvaranje novih stranih kompanija u Srbiji. I sad se hvali "izvozom" američkih kompanija.
Иван Грозни
Није посао државе да улаже у ИТ компаније. Нађите ми неку успешну државну компанију.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.