Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рефинансирање зајма без додатног кеша

Мерама Народне банке Србије омогућен дужи период отплате кредита, али само по постојећим задужењима
Рефинансирање зајма без додатног кеша
(Фото А. Васиљевић)

Јелену М. обрадовала је вест када је из Народне банке Србије (НБС) почетком децембра саопштено да је прописима омогућено банкама да дужницима продуже рок за отплату кредита у односу на сада важеће „временске оквире”. У тој информацији видела је шансу не само да продужи отплату зајма, већ и да добије додатни кеш. Што би отплаћивала готовински зајам на шест година када може на девет како је то недавно централна банка објавила.

Међутим, Јеленина замисао у пракси не може да се реализује, јер се мере НБС не односе на то што она жели. Намера централне банке је да дужници, који имају проблема са отплатом кредита због све већих месечних рата, добију растерећење постојећих месечних обавеза према банци. Не и додатну готовину. Ако је некоме, на пример, месечна рата за кредит 100 евра, што му је постало превише, може, у договору са банком, да настави да отплаћује зајам са ратом од 50 евра.

Ако Јелена хоће да добије додатни кеш може да га тражи у оквиру постојећих рокова за отплату готовинских зајмова, а то је шест година. Овакви зајмови у сталној су понуди банака и банкари кажу да, откако су камате почеле да расту, а последично и месечна задужења, нема никаквог посебног већег интересовања за ту врсту зајмова у односу на ранији период.

У оба примера реч је о рефинансирању постојећег кредита, али је једначина другачија. У случају класичног рефинансирања добија се додатни рок отплате и додатни кеш, али и не мора. Дужник може да тражи само додатно време за отплату ако се то ново време уклапа у прописане рокове. И на „продужетке” се рачуна камата. У случају рефинансирања које је однедавно омогућено добија се додатни рок, нема „свежих пара” и дужник такође на нови, дужи период отплате плаћа банци камату па ће због тога више новца вратити него по првобитно уговореном зајму.

Мерама НБС дужници су у случају отплате готовинских и потрошачких кредита добили додатни рок од три године у односу на постојећих шест што значи да се зајмови могу отплаћивати на највише девет година. У случају потрошачких кредита за куповину аутомобила, односно моторних возила, рокови за отплату су дужи, али и убудуће дужник ће морати да врати кредит на рок који је највише 11 година.

Стамбени зајмови код нас могу се отплаћивати на највише 30 година, а са новом олакшицом на 35 година. Захтев за рефинансирање по новим мерама НБС може се поднети само једном. Они са стамбеним кредитима могу да се обрате банци целе наредне године.

Олакшице централне банке тумаче се као превентивна мера како грађани не би дошли у ситуацију да не могу да враћају зајмове што би значило да би у проблем повукли и банке због ненаплативих потраживања. Када банка има тешко наплативе кредите мора више новца да издвоји за резервације код НБС чиме умртвљује капитал тако да је и банкама у интересу да дужник може, с нижом месечном обавезом, лакше да отплаћује дуг.

Знатнији раст камата и месечних обавеза по свим врстама кредита почео је релативно скоро, пре неколико месеци и по подацима банака ни грађани ни привреда још нису запали у тешкоће. Штавише може се рећи да обавезе уредно измирују. Према подацима Удружења банака на крају новембра учешће доцње у дугу укупних банкарских кредита износило је само 2,8 одсто. Годину раније 3,1, а пре десетак година и више од 12 процената.

Како камате расту пада тражња за кредитима јер су и грађани и привреда постали опрезнији  при задуживању. То се види из податка за новембар да кредитног раста није било. И да је задужење свих дужника готово у динар било исто и на крају новембра и на крају октобра. Грађани и привреда су банкама дуговали готово 3.342 милијарде динара што је 28,3 милијарде евра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.