ПИТАЊЕ ВРЕМЕНА

21. ВЕК
Понадали смо се, за стотинку секунде, да је наш пливач стигао први и освојио злато, али компјутер је показао да не треба да верујемо својим очима. Уложили смо протест, али су нашу делегацију, иза затворених врата, брзо убедили да је све у реду, да је Фелпс био за стотинку секунде бржи од Чавића, који је онда изјавио да је срећан и са сребрном медаљом.

Прво узбуђење је прошло, али контроверза је остала. Не само у нашим таблоидима који су крупним словима на првим странама поручивали како је резултат, ипак, био намештен, него су многа спорна питања ове трке, од технолошких до етичких, расправљана и у публикацијама чија је репутација изван сваке сумње. У ”Њујорк тајмсу”, рецимо.

На Олимпијади која се сутра завршава, највећој представи до сада у овом веку, било је и других узбуђења, чак на претек, али, с разлогом, чини се да је контроверза око финалне трке пливача на сто метара лептир-стилом највећа. Не само нама, због помисли да смо можда опет жртве једне завере, овог пута „олимпијских димензија”. У овом заплету су се, наиме, стекле све компоненте модерног света: спорт, технологија, бизнис, политика и етика.

Највећи спор је, судећи према чињеницама које су у оптицају, баш у последњем.

Да не буде да смо пристрастни, ево шта о томе пре два дана пише „Њујорк тајмс”:

„Омега” је, наводи овај лист, не само званични мерач времена на пекиншкој Олимпијади, већ и један од Фелпсових корпоративних спонзора, што је аранжман који указује на конфликт интереса. Највиђенији спортиста на овим играма добија новац од исте оне компаније која мери његово спортско време. Фелпс је учествовао у спорној трци прошле суботе, после које је „Омега” одбила да покаже подводне снимке који би недвосмислено потврдили да је за стотинку секунде био бржи од Милорада Чавића из Србије. Без обзира на то да ли нешто крије или не, „Омега” непотребно доводи у сумњу сопствену репутацију.

Лист затим подсећа да су новинарима снимци били прво обећани, а да се „Омега” потом предомислила, правдајући се одлуком Међународне пливачке федерације (ФИНА).

Ако се из овог и сличних текстова, који се о овој теми могу прочитати и у другим страним новинама, као и из веома раширене дебате у „блогосфери” извуче резиме, он се може предочити у неколико елемената: у овом случају очигледан је вишак конфликта интереса и мањак транспарентности.

Не треба веровати очима (Фото Фонет)

У реду, ако и прихватимо аргументе да је о свему одлучивала електроника, програмирана да време мери и милисекундама, али да га из практичних разлога своди само на стотинке, поверујемо да је систем такав да не може да омане, јер има и резервне подсистеме, остаје чињеница да је у овом случају „Омега” била та која је потврдила да је „Омега” поуздана.

У исто време, посебна су тема у најмању руку недовољно регулисани односи између спортског и корпоративног света. Јер конфликт интереса није очигледан само у спору да ли је Фелпс, по свему фасцинантан спортиста, заиста заслужио своју седму златну медаљу – већ је у истом процепу између етике и фер-плеја и цела Олимпијада.

У Пекингу је 12 главних спонзора, од „Кока-Коле”, преко „Кодака” па до „Ленова”, кинеског произвођача компјутера, који је пре неколико година купио део од чувеног Ај-Би-Ема. Они обезбеђују близу милијарду долара, у кешу, опреми и услугама. Укупна спонзорска листа има 60 имена: нема практично иоле познатије мултинационалне компаније која није искористила прилику да преко Олимпијаде дође до глобалног аудиторијума.

И сам спорт, уосталом, велики је бизнис, који је постао глобалан и пре него што је почела да се помиње глобализација. И у Фелпсовом подвигу, околности да је превазишао свог славног земљака Шпица, много је новца и корпоративних интереса, не само „Омеге” која га плаћа од 2004, и чији је и званични „амбасадор”. У таквом контексту није, наравно, било свеједно да ли ће освојити једну мање или једну више златну медаљу. Освојио их је осам, достигавши тиме и најзнаменитији кинески број, онај који је симбол просперитета. За спортско-спонзорску машинерију од велике је важности да је тријумф неокрњен и да је суперхерој заиста непобедив – јер само у том случају максимално могу да буду искоришћени његови потенцијали гуске која носи златна јаја.

Они који воле теорије завере добили су и посебан интернет-сајт (100thofasecond.com) који детаљно разрађује све аспекте трке, која ће изгледа постати једна од најчувенијих у олимпијској историји. Тамо су разрађени сви аспекти – од тога које је све интересе у Фелпсовој победи имала Омега (и други спонзори), па до објашњења зашто се Чавић тако мирно и тако брзо помирио са тим да није победник.

А дебата да ли је заиста то био и ко је стварно први додирнуо електронске сензоре на зиду базена није завршена – нити ће икад бити.