PITANjE VREMENA

21. VEK
Ponadali smo se, za stotinku sekunde, da je naš plivač stigao prvi i osvojio zlato, ali kompjuter je pokazao da ne treba da verujemo svojim očima. Uložili smo protest, ali su našu delegaciju, iza zatvorenih vrata, brzo ubedili da je sve u redu, da je Felps bio za stotinku sekunde brži od Čavića, koji je onda izjavio da je srećan i sa srebrnom medaljom.

Prvo uzbuđenje je prošlo, ali kontroverza je ostala. Ne samo u našim tabloidima koji su krupnim slovima na prvim stranama poručivali kako je rezultat, ipak, bio namešten, nego su mnoga sporna pitanja ove trke, od tehnoloških do etičkih, raspravljana i u publikacijama čija je reputacija izvan svake sumnje. U ”Njujork tajmsu”, recimo.

Na Olimpijadi koja se sutra završava, najvećoj predstavi do sada u ovom veku, bilo je i drugih uzbuđenja, čak na pretek, ali, s razlogom, čini se da je kontroverza oko finalne trke plivača na sto metara leptir-stilom najveća. Ne samo nama, zbog pomisli da smo možda opet žrtve jedne zavere, ovog puta „olimpijskih dimenzija”. U ovom zapletu su se, naime, stekle sve komponente modernog sveta: sport, tehnologija, biznis, politika i etika.

Najveći spor je, sudeći prema činjenicama koje su u opticaju, baš u poslednjem.

Da ne bude da smo pristrastni, evo šta o tome pre dva dana piše „Njujork tajms”:

„Omega” je, navodi ovaj list, ne samo zvanični merač vremena na pekinškoj Olimpijadi, već i jedan od Felpsovih korporativnih sponzora, što je aranžman koji ukazuje na konflikt interesa. Najviđeniji sportista na ovim igrama dobija novac od iste one kompanije koja meri njegovo sportsko vreme. Felps je učestvovao u spornoj trci prošle subote, posle koje je „Omega” odbila da pokaže podvodne snimke koji bi nedvosmisleno potvrdili da je za stotinku sekunde bio brži od Milorada Čavića iz Srbije. Bez obzira na to da li nešto krije ili ne, „Omega” nepotrebno dovodi u sumnju sopstvenu reputaciju.

List zatim podseća da su novinarima snimci bili prvo obećani, a da se „Omega” potom predomislila, pravdajući se odlukom Međunarodne plivačke federacije (FINA).

Ako se iz ovog i sličnih tekstova, koji se o ovoj temi mogu pročitati i u drugim stranim novinama, kao i iz veoma raširene debate u „blogosferi” izvuče rezime, on se može predočiti u nekoliko elemenata: u ovom slučaju očigledan je višak konflikta interesa i manjak transparentnosti.

Ne treba verovati očima (Foto Fonet)

U redu, ako i prihvatimo argumente da je o svemu odlučivala elektronika, programirana da vreme meri i milisekundama, ali da ga iz praktičnih razloga svodi samo na stotinke, poverujemo da je sistem takav da ne može da omane, jer ima i rezervne podsisteme, ostaje činjenica da je u ovom slučaju „Omega” bila ta koja je potvrdila da je „Omega” pouzdana.

U isto vreme, posebna su tema u najmanju ruku nedovoljno regulisani odnosi između sportskog i korporativnog sveta. Jer konflikt interesa nije očigledan samo u sporu da li je Felps, po svemu fascinantan sportista, zaista zaslužio svoju sedmu zlatnu medalju – već je u istom procepu između etike i fer-pleja i cela Olimpijada.

U Pekingu je 12 glavnih sponzora, od „Koka-Kole”, preko „Kodaka” pa do „Lenova”, kineskog proizvođača kompjutera, koji je pre nekoliko godina kupio deo od čuvenog Aj-Bi-Ema. Oni obezbeđuju blizu milijardu dolara, u kešu, opremi i uslugama. Ukupna sponzorska lista ima 60 imena: nema praktično iole poznatije multinacionalne kompanije koja nije iskoristila priliku da preko Olimpijade dođe do globalnog auditorijuma.

I sam sport, uostalom, veliki je biznis, koji je postao globalan i pre nego što je počela da se pominje globalizacija. I u Felpsovom podvigu, okolnosti da je prevazišao svog slavnog zemljaka Špica, mnogo je novca i korporativnih interesa, ne samo „Omege” koja ga plaća od 2004, i čiji je i zvanični „ambasador”. U takvom kontekstu nije, naravno, bilo svejedno da li će osvojiti jednu manje ili jednu više zlatnu medalju. Osvojio ih je osam, dostigavši time i najznamenitiji kineski broj, onaj koji je simbol prosperiteta. Za sportsko-sponzorsku mašineriju od velike je važnosti da je trijumf neokrnjen i da je superheroj zaista nepobediv – jer samo u tom slučaju maksimalno mogu da budu iskorišćeni njegovi potencijali guske koja nosi zlatna jaja.

Oni koji vole teorije zavere dobili su i poseban internet-sajt (100thofasecond.com) koji detaljno razrađuje sve aspekte trke, koja će izgleda postati jedna od najčuvenijih u olimpijskoj istoriji. Tamo su razrađeni svi aspekti – od toga koje je sve interese u Felpsovoj pobedi imala Omega (i drugi sponzori), pa do objašnjenja zašto se Čavić tako mirno i tako brzo pomirio sa tim da nije pobednik.

A debata da li je zaista to bio i ko je stvarno prvi dodirnuo elektronske senzore na zidu bazena nije završena – niti će ikad biti.