Бубашвабе

Мала вест за човечанство, велика вест за ситне привреднике. На бакалници где ме госпа Верка познаје и пита за децу и унучад, изнутра полепљене новине. Радња је затворена, није издржала конкуренцију крупног капитала.

Била је то једна од најпрехрамбенијих радњи мог сећања. Али црни облак се над њу надвио кад је пре пола године наишла Свемоћна општинска Санитарна инспекција. Аргусовским очима ловили су трагове злочина против Хигијене, и најзад су иза једне картонске кутије у складишту пронашли оно што највише разгаљује њихову душу – бубашвабе!

Тешко малом „дућанџији”! Дрхтала је госпођа Верка, и чекала мандатну пресуду ту, на лицу места. Не знам јесу ли се колебали. да ли су проценили општи, нама купцима повољни утисак који ово извориште хране и воде оставља. Тек, одрапили су им због бубашваба милионску казну. Ефекти су били поражавајући. Из радње су нестале наполитанке и кекси, кобасице и саламе, парадајз и кромпир. Власница је у несрећи намиривања незајазних општинских каса једва могла за своју породицу да најагми хране, а не камоли за нашу велику четврт, у којој је ово, после појаве максимално богате радње из свемоћног „ланца” продавница, ово већ други случај гашења радње ситног привредника. Код госпођа Верке све се свело на две-три векне хлеба и на пет-шест најобичнијих кутија јогурта и млека. Сада ево стигле и полепљене новине, као кобни талас на узбурканом мору капитала.

За мене ово је принципијелно важно питање. Питам се, како у таквим случајевима, кад им и ако им нађу бубашвабе, одолевају радње из фамозног „ланца”?

Рецимо да и радњи која припада „ланцу” одрапе (ако њима уопште одрапљују) два милиона динара казне. Велики труст ће наћи та два милиона у вишковима свог капитала, исплатиће их и нормално наставити рад. Мали привредник, чедо слободног тржишта и слободне иницијативе исплаћујући прекомилионску суму захвата у саму неопходну супстанцу свога опстанка.

Тако се, гашењем ових малих радњица (а друга нам је што је у блоку 2008. заковрнула) гаси и слободно тржиште и систем слободне иницијативе. Гаси се под ударима конкуренције крупног капитала само слободно тржиште! То је оно што је принципијелно важно. Друго принципијелно питање, на које очекујем што јасније и што отвореније саопштене политичке одговоре, јесте – да ли је крупни капитал миљеник власти и парламента, и да ли је ситни носилац слободне иницијативе једно ружно паче опкољено бубашвабама. Ситни дућанџија плива у том случају против Империје! Он се златне медаље дочепати неће.

Што се тиче бубашваба и немилосрдне Санитарне Инспекције, налазим да је читав проблем с гашењем ове радњице непотребно наступио. Ми у продаји имамо бумортин, мале на карамелу налик одливке фолне киселине. То се да купити и на пијацама. Непогрешиво растерује и мраве и бубашвабе. Само се иза лавабоа и ормана поставе комадићи. Гамад бежи без обзира.

Често сам током монополског једнопартијског система читао написе теоретичара правде који су убеђивали капитализам да се он зачиње као систем слободне иницијативе, а постепено па све брже, временом, гуши малог привредника, да на крају овлада чувени империјалистички закон и у унутрашњој политици – „велика риба гута малу рибу”. Наравно, волео сам идеју слободне иницијативе, као слику демократије, и посматрајући разне видове слободе у капиталистичком свету, сумњао сам у ту тврдњу.

Сад се, доживљавајући у свом кварту гашење малих радњи, питам – да није и код нас крупни власник фаворизован? Ако јесте, очекујем нове доказе о деловању антимонополског закона и код нас.

Све док се то не буде поново обелоданило (како се монопол овде ограничава) збуњено ћу се питати: ко то једе ситног дућанџију, да ли равнодушни општостима позабављени политичари, да ли систем удружен са монополским тајкунима или тек само бубашвабе?