Користимо економску, финансијску и националну стабилност Србије за даљи развој и напредак

Банка Поштанска штедионица лидер је на банкарском тржишту Србије. С оствареном добити од 3,4 милијарде динара, не само да смо постигли зацртане циљеве, већ смо их уз помоћ наших клијената, акционара и свих 2.600 запослених и премашили, каже у разговору за „Политику”, Бојан Кекић, председник Извршног одбора Банке Поштанска штедионица (БПШ).

Како je Банка Поштанска штедионица завршила пословну 2022. годину?

Упркос динамичној и изазовној години завршила је врло успешно. Са оствареном добити од 3,4 милијарде динара, што је историјски резултат Банке Поштанска штедионица, стабилним показатељима профитабилности и динамичним органским растом билансне суме која је достигла око 400 милијарди динара, не само да смо остварили зацртане циљеве, већ смо их уз помоћ наших клијената, акционара и свих 2.600 запослених и премашили. За 2022. годину планирану добит од 2,2 милијарде динара остварили смо већ крајем августа. Тиме смо показали да нам је курс добар, да се понашамо одговорно и да смо нераздвојиви део једног великог и снажног организма. Тај организам се зове држава који, када је о кризама реч, показује да има изузетан имунитет и као целина и кроз делове, какав је и наша банка.

У претходним годинама банка је искористила економску, финансијску и националну стабилност коју су нам својим мерама омогућили Министарство финансија, Народна банка Србије и држава Србија на челу са председником Александром Вучићем. Израсли смо у јаку и стабилну финансијску институцију са јасно артикулисаним државним интересом. Од 2016. до данас, рецимо, билансна сума је утростручена. Банка у претходном периоду није продавала лоше пласмане из портфеља ненаплативих кредита, а НПЛ показатељи из године у годину су све бољи. Кредитни портфолио повећан је за готово пет пута, а укупни депозити више од три пута.

Да ли настављате да ширите пословну мрежу?

Модернизујемо и даље ширимо пословну мрежу, коју данас чини седам регионалних центара, 24 филијале и 204 експозитуре. Према величини, развијености и географској распрострањености пословне мреже, Банка Поштанска штедионица је лидер на банкарском тржишту Србије. У децембру 2021. куповином Комерцијалне банке Бањалука своје пословање проширили смо и ван граница Републике Србије и постали регионална банка. Уверен сам да оваквом пословном политиком оправдавамо репутацију банке као институције која је препозната као блиска клијентима и у географском смислу. Посебно смо поноси на чињеницу да смо присутни на Косову и Метохији са пет експозитура и мрежом банкомата. Да бисмо додатно појачали наше присуство, у новембру смо формирали и Регионални центар Косовска Митровица. Мислим да је порука јасна, држава Србија и Банка Поштанска штедионица увек ће бити уз наше грађане и привреду који живе и послују на Косову и Метохији.

То је изузетно важно, јер смо ми она врста везе која никада не сме да се прекине, јер се њоме омогућава и нормалан живот и раст и развој нашег народа на Косову и Метохији. Ми смо, суштински, доказ бриге коју Србија има према свом народу и свега што је вољна за њега да учини.

Било је много промена каматних стопа у целом свету, па и код нас. Како је то утицало на ново задуживање грађана и привреде али и уредност у измиривању постојећих кредитних обавеза?

Нажалост, дешавања на глобалном нивоу била су таква да је било очекивано ефектуирање постепеног раста номиналних каматних стопа и у нашој земљи, с обзиром на то да постоји огромна економска међузависност између наше и најразвијенијих, пре свега европских економија. На нас се не може гледати као на аутаркичну земљу која је изолована у односу на светске токове. Овде потенцирам реч постепени раст каматних стопа с обзиром на чињеницу да је Народна банка Србије, одржавајући стабилност курса динара, врло таргетирано спроводила мере монетарне политике како би сузбила инфлаторне притиске са једне стране. Са друге стране, оваквим постепеним увођењем рестриктивних мера онемогућила је нагли пад економске активности у Србији. Реч је о два циља економске, односно монетарне политике које је паралелно изузетно тешко спровести. Као државна банка којој ултимативни циљ није и не сме да буде само и искључиво остварење високих стопа приноса на ангажована средства, препознали смо тренутак у којем се наши грађани и привреда налазе. Нисмо повећавали каматне маргине најфреквентнијих кредитних производа банке. На тај начин, и поред знатног повећања трошкова пасивних каматних стопа које плаћамо нашим депонентима, амортизовали смо у одређеној мери осетнији раст каматних стопа на кредите и тиме омогућили нашим клијентима да могу доћи до неопходних средстава и без превеликих проблема отплаћивати своје кредите. То је уосталом и циљ банке – да прати клијенте када је тешко и да знају да у сваком тренутку имају ослонац у својој банци. Захваљујући фискалној политици коју води Министарство финансија, а која се пре свега реферише на раст животног стандарда грађана и реализовано и планирано повећање плата и пензија, ми у овом тренутку не очекујемо проблеме у отплати кредита. Правовременим мерама, такође, банкама је омогућено да са клијентима који имају финансијских потешкоћа изврше одговарајућа реструктурирања својих потраживања и олакшају им отплату без утицаја на капиталну базу банака по основу одобрења ових олакшица.

Да ли и даље остајете државна банка? Колико је тешко претећи конкуренцију будући да је велика?

Када је реч о стратешкој одлуци у вези са структуром власништва банке, то је превасходно питање за нашег акционара. Ми као менаџмент и сви запослени ту смо да испуњавамо планове који се пред нас постављају, краткорочне и дугорочне. Држава ће као крајњи власник, сигуран сам, ако се икада буде постављало питање потенцијалне промене власништва, донети стратешки најисправнију одлуку. Као друштвенo одговорна, банка није усмерена само на остваривање профита већ улаже напоре да буде ослонац и подршка развоју друштва кроз улагања у здравство, просвету, спорт и културу. Притом никада нисмо и нећемо заборавити да су нама, као државној банци, клијенти и њихов бенефит на првом месту. У том смислу настојимо да унапредимо и ојачамо нашу тржишну позицију понудом ценовно прихватљивих и приступачних производа, како физичким тако и правним лицима. У претходном периоду учврстили смо позицију државне банке на банкарском тржишту, спровели све државне пројекте у складу са задатим, били конкурентни и активни на финансијском тржишту, подигли на виши ниво све своје функционалности и створили добру основицу за даље унапређење пословања и развоја.

Нашу одговорност појачава и чињеница да смо нека врста излога државе. Ми показујемо колико је у њој све сређено, уредно, на свом месту. На тај начин смо и карика у ланцу поверења између грађана и државе, и задатак нам је да ту карику још више ојачамо. То ће нам бити један од главних циљева у новој години.

Шта су ваше предности и чиме планирате да додатнo привучете нове клијенте?

Настављамо стратешки да развијамо пословање у сектору са становништвом, да ширимо пословну мрежу и повећавамо број клијената. Банка је у претходном периоду већ узела учешће у процесу консолидације домаћег банкарског тржишта. Увршћена је у системски значаjне банке у Републици Србији. На основу своје стабилне власничке структуре и диверзификованог портфолија клијената на подручју Србије, као и успешне аквизиције изван Србије, банка ће настојати да унапреди и прошири своје пословање како у земљи тако и у окружењу, и на тај начин увећа свој портфолио, ојача своје присуство и допринесе стратешком циљу пословања.

Број клијената и константан раст тржишног учешћа доказ су доброг пословања. Томе свакако доприноси константан рад на развоју нових производа, на обострано задовољство клијената и банке. Као и до сада, и у овој години наши клијенти могу да очекују низ иновација у пословању са банком, која ће се и на тај начин даље развијати и напредовати.

Банка одликована Сретењским орденом

Највећа потврда досадашњег рада и залагања свих запослених је Сретењски орден другог степена којим је банка у фебруару прошле године одликована за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и привредним делатностима, а поводом 100 година постојања.