Дуг „отпловио” Дрином

Вишеград – Када је пре 40 година изграђена и пуштена у рад хидроелектрана „Бајина Башта” у Перућцу код Бајине Баште преузета је и обавеза финансијских накнада на име доприноса за потопљено земљиште уз реку Дрину, све до центра Вишеграда. Све је било кристално јасно и регулисано одговарајућим законима и међурепубличким договорима тадашњих федералних јединица Босне и Херцеговине и Србије, а у оквиру бивше Југославије. И наравно, финансијска обештећења редовно су пристизала у општинске буџете.

Тако је ХЕ „Бајина Башта” редовно дозначавала позамашнафинансијска средства узводним општинама. То се дословно поштовало све до 1992. године. А онда дође рат, па распад заједничке државе, и (не)очекивани престанак плаћања ове накнаде.Али само за општине у Републици Српској. Не и за Бајну Башту у Србији!

Руководећи се, ваљда, новом ситуацијом и законским вакуумом у ХЕ „Бајина Башта” су поодавно једнострано одлучили да за прекодринске узводне општине у БиХ, односно у РС обуставе своје финансијске обавезе, које су скоро и заборављене и на најзваничнијим местима. А Дрина и даље тече, пуни акумулационо језеро и, наравно, прави сталне штете на приобаљу.

Званичниподаци говоре да је дужина хидроакумулације ХЕ „Бајина Башта” од Перућца до Вишеграда 54 километра и да језеро заузима 5.883.531 квадратних метара. Процентуално, ово дринско језеро покрива подручја три општине у Републици Српској : Вишеград 48,5 одсто, Сребреница 35 и Рогатица 16,5 одсто. Ови проценти су, у ствари, главно полазиште за одређивање висине финансијских накнада. Уз то, ХЕ „Бајина Башта” сеобавезала да ће плаћати и посебну накнаду за запремину водене масе у овом језеру.

У општини Вишеградсу одавно израчунали да за протеклих (спорних) 16 година општинама у РС произвођачи електричне енергије из Бајине Баште дугују просечно годишње готово један милион марака. И то без камата и повремених корекција раста цена електричне енергије, као једног од главних фактора утврђивања поменутих финансијских обавеза.

Дакле, према грубим прорачунима ХЕ „Бајина Башта” на име обештећења за потопљено земљиште поменутим општинама у Републици Српској дугује близу 15 милиона марака.

И поред бројних контаката са одговорнима у ХЕ „Бајина Башта”, па и у Електропривреди Србије, како бисе ове финансијске обавезе коначно извршиле, нажалост до сада није било одговарајућих резултата.

Представници поменуте три општине су у више наврата о томе упознале надлежне институције иу Републици Српској, посебно владу и Министарство енергетике, тражећи да се ово питање што пре реши. Нажалост, то нису успели ни путем Споразума о специјалним и паралелним везама Републике Српске са Србијом.