Среда, 10.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трећина свих радника ради више од 48 сати недељно

Извештај „Радно време и равнотежа између посла и приватног живота широм света” Међународне организације рада потврђује да давање веће флексибилности у раду побољшава продуктивност запослених
Трећина свих радника ради више од 48 сати недељно
(Pixabay)

Скраћено радно време и флексибилнији облици рада, попут оних који су коришћени током кризе изазване ковидом 19, могу бити од користи привреди, предузећима и радницима и поставити темеље за бољи и здравији баланс између пословног и приватног живота, наводи се у најновијем извештају Међународне организације рада (МОР) „Радно време и равнотежа између посла и приватног живота широм света”. Студија разматра два главна аспекта радног времена – само радно време и његов распоред, као и утицај на пословни учинак и равнотежу између посла и приватног живота радника.

Открива да значајан део глобалне радне снаге ради дуже или краће у поређењу са стандардним осмочасовним радним даном (40 сати седмичног рада). Више од трећине свих радника редовно ради више од 48 сати недељно, док петина глобалне радне снаге ради краће (непуно радно време), тј. мање од 35 сати недељно. Показало се и да ће радници у неформалној економији вероватније имати или дуже или краће радно време од стандардног.

Извештај анализира различите аранжмане радног времена и њихове ефекте на равнотежу између пословног и приватног живота, укључујући рад у сменама, рад по позиву, компресоване сате... У извештају се наводи и да су мере против корона вируса показале да давање радницима веће флексибилности у погледу тога како, где и када раде може бити позитивно, и за њих и за пословање, јер се на тај начин побољшава продуктивност. Насупрот томе, ограничавање флексибилности доноси значајне трошкове, укључујући повећану флуктуацију особља.

Такође, извештај се осврће на мере одговора на кризу које су владе и предузећа користили током пандемије да помогну да организације функционишу и радници буду запослени. Утврђено је да је повећани проценат радника ангажованих са скраћеним радним временом управо помогао да се спречи губитак посла. Истичу се и дугорочне промене: „Велика примена рада на даљину скоро свуда у свету где је то било изводљиво променила је природу запослења, а тако ће бити највероватније и у догледној будућности”, наводи се у извештају МОР-а.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Radila zena u bolnici kao lekar 4 godine i 12 kao privatnik u Americi. E sad, u bolnici radila 8 sati, nema dezurstva, a privatno isto nema dezurstva ali od 8 do 19... I znate sta? Kaze da joj 10 puta lakse da radi privatno 11 sati nego 8 za bolnicu. Ne ubija rad, nego stres, neorganizovanost, kljucanje od strane sefa....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.