Културно наслеђе Боке на удару градитеља

Котор - Више од 500 споменика културе у Боки све је угроженије због градитељских замаха домаћих и страних инвеститора који купују старе породичне куће и претварају их у туристичке објекте. Од свих општина најугроженији је Котор који има и најбогатије културно наслеђе. У овом граду је 430 споменика културе угрожено мегаломанским захтевима инвеститора, што доводи у питање опстанак овог града на Унесковој листи светске културне баштине.
Како би се ограничила неконтролисана градња, по налогу Унеска урађен је и менаџмент-план подручја светске баштине Котора. Како задржати пораст инвестиција, а истовремено сачувати споменичко благо у једном од најлепших залива света, питање је којим се баве локалне самоуправе али и стручне институције. Осим службеника у општинским катастрима, пуне руке посла имају и стручњаци Регионалног завода за заштиту споменика културе чије је седиште у Котору.

- Пред руководством и органима општине, државним органима и институцијама налази се нимало лак и једноставан посао, велики изазов и одговорност. У целом ланцу значајно је место Завода, који претходно даје обавезујуће смернице, услове и сагласност - каже Ружица Ивановић, директор Регионалног завода.

Како истичу у овој институцији, урбанистички послови у Котору су засад под контролом, а инвеститори се уводе у законску процедуру.

- Ствара се утисак да се на подручју Котора споро или мало гради у односу на друге приморске општине. Међутим, морамо имати у виду да је приобални појас которско-рисанског залива под заштитом Унеска и да се ту примењују међународни принципи. И да немамо тај статус, не би требало дозволити да се подручје Котора урбанистички уништава као што је то случај са Будвом или Херцег Новим - истиче Ружица Ивановић.

Уз претходну сагласност на пројектну документацију, Регионални завод за заштиту споменика културе даје конзерваторске услове за све врсте радова на њима, као и за све радове на подручју светске баштине Котора.

- Због застарелости планских докумената и захтева инвеститора локална управа је ушла у обимну планску активност, тако да наша установа има веома много посла. У току је израда и измена Просторног плана општине Котор за локалитет Врмца, Генералног урбанистичког плана Доброте за аутокамп и детаљних урбанистичких планова Шкаљара, Столива, Мориња, Кавча и урбанистичког пројекта Пераста - наглашава директорка Завода.

Ова установа већ је израдила студију заштите градитељског наслеђа Пераста. Израда студије за подручје Мориња је при крају, као и базне студије за израду планске документације за ова подручја.

У Заводу истичу да предстоји израда планске и пројектне документације за нови которски хотел и кафану "Дојми".

Старе капетанске куће, палате, цркве и остаци древних култура све су угроженији најновијим таласом урбанизације на Црногорском приморју. У много случајева градитељским плановима "сметају" објекти од непроцењивог културног значаја. У селу Јошица код Каменара, у непосредној близини цркве Свете Неђеље, по многима једне од најлепших православних богомоља у Боки из 17. века, никло је дивље насеље. Реч је о насељу "викендаша" који су својевремено искористили усклађивање детаљних урбанистичких планова. Острво Мамула, на самом улазу у Бококоторски залив, фасцинантна аустроугарска тврђава и некадашњи затвор у доба Мусолинијеве Италије, инвеститори су још у време санкција желели да претворе у казино. Од пројекта "Монте Ројал", како се тај подухват звао, представници црногорских власти још званично нису одустали. Будванска Цитадела претворена је у ексклузивни ресторан, тврђава код Петровца у ноћни клуб.