Да ли су захтеви фриленсера постали апсурдни

Након вишегодишњих преговора представника државе и фриленсера, крајем прошле године је усаглашено законско решење којим је уређено на који начин ће фриленсери убудуће плаћати порез и доприносе, а претходно је изменама истих прописа уређено на који начин ће платити и заостале пореске обавезе из претходних година.

Иако су фриленсери учествовали у припреми ових предлога закона, и сагласили се са њима, данас су опет најавили протесте јер су им стигла пореска решења којима су им утврђене обавезе, управо на основу тих истих закона.

Конкретно, реч је о обавезама из 2017. године, које ће фриленсери моћи да плаћају на 120 рата у наредних 10 година, без камате, управо како је и било договорено са удружењима фриленсера. У складу са усвојеним законима, фриленсери који су у календарској години зарадили до 768.000 динара, што одговара редовној месечној заради од 64.000 динара, не плаћају порез и доприносе. Овакав начин обрачуна пореских обавеза фриленсера примењиваће се на приходе које су они остварили закључно са 31. децембром 2022. године.

Тако су, фриленсери који су 2017. године зарађивали тадашњу просечну плату у Србији, практично изузети од плаћања пореза и доприноса, за разлику од свих других грађана Србије којима се опорезују примања.

Ипак, и поред очигледних повластица, стиче се утисак да фриленсери не желе да плате ништа од својих дуговања.

“Ако си незадовољан/на чињеницом да ћеш 10 година морати да плаћаш 'дуг' за који ниси ни знао/ла. Зато што ни не знаш шта и како од 1. јануара, јер држава није никоме ни рекла чак и да хоће да плати како да плати” каже се, између осталог, у позиву на протест Милана Погачара који је објављен на Фејсбук страници Удружења радника на интернету.

Подсећамо да је, како би се решио статус фриленсера, формирана радна група, у којој су учествовали представници Владе, Министарства финансија, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Пореске управе, Народне банке, невладиног сектора и три удружења фриленсера.

Како су објаснили у Министарству финансија за Политику, удружења фриленсера су активно учествовала у радној групи, тако да су законски предлози у потпуности усаглашени између представника фриленсера и осталих чланова радне групе. Како су нам рекли,  на самом крају усаглашавања предлога решења, представници фриленсера су, додатно  тражили и да се уведе обавеза плаћања доприноса за здравствено осиграње на посебно дефинисану минималну основицу у оба предложена модела , што је такође усвојено у циљу обезбеђивања здравствене заштите за све фриленсере. Зато, како кажу у министарству, остаје нејасно зашто се фриленсери буне против законског предлога у коме су и сами учествовали и са којим су се у потпуности сложили.

Према усвојеном решењу предвиђена су два модела опорезивања фриленсера, а приликом сваког подношења пореске пријаве фриленсери ће моћи да се определе за опцију која је за њих примеренија, узимајући у обзир висину обавеза по основу пореза и доприноса, и права која остварују из области пензијског и инвалидског осигурања. Фриленсери ће порезе и доприносе да плаћају квартално, а пореску пријаву подносе за сваки квартал посебно у року од 30 дана од истека календарског квартала.