Da li su zahtevi frilensera postali apsurdni

Nakon višegodišnjih pregovora predstavnika države i frilensera, krajem prošle godine je usaglašeno zakonsko rešenje kojim je uređeno na koji način će frilenseri ubuduće plaćati porez i doprinose, a prethodno je izmenama istih propisa uređeno na koji način će platiti i zaostale poreske obaveze iz prethodnih godina.

Iako su frilenseri učestvovali u pripremi ovih predloga zakona, i saglasili se sa njima, danas su opet najavili proteste jer su im stigla poreska rešenja kojima su im utvrđene obaveze, upravo na osnovu tih istih zakona.

Konkretno, reč je o obavezama iz 2017. godine, koje će frilenseri moći da plaćaju na 120 rata u narednih 10 godina, bez kamate, upravo kako je i bilo dogovoreno sa udruženjima frilensera. U skladu sa usvojenim zakonima, frilenseri koji su u kalendarskoj godini zaradili do 768.000 dinara, što odgovara redovnoj mesečnoj zaradi od 64.000 dinara, ne plaćaju porez i doprinose. Ovakav način obračuna poreskih obaveza frilensera primenjivaće se na prihode koje su oni ostvarili zaključno sa 31. decembrom 2022. godine.

Tako su, frilenseri koji su 2017. godine zarađivali tadašnju prosečnu platu u Srbiji, praktično izuzeti od plaćanja poreza i doprinosa, za razliku od svih drugih građana Srbije kojima se oporezuju primanja.

Ipak, i pored očiglednih povlastica, stiče se utisak da frilenseri ne žele da plate ništa od svojih dugovanja.

“Ako si nezadovoljan/na činjenicom da ćeš 10 godina morati da plaćaš 'dug' za koji nisi ni znao/la. Zato što ni ne znaš šta i kako od 1. januara, jer država nije nikome ni rekla čak i da hoće da plati kako da plati” kaže se, između ostalog, u pozivu na protest Milana Pogačara koji je objavljen na Fejsbuk stranici Udruženja radnika na internetu.

Podsećamo da je, kako bi se rešio status frilensera, formirana radna grupa, u kojoj su učestvovali predstavnici Vlade, Ministarstva finansija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Poreske uprave, Narodne banke, nevladinog sektora i tri udruženja frilensera.

Kako su objasnili u Ministarstvu finansija za Politiku, udruženja frilensera su aktivno učestvovala u radnoj grupi, tako da su zakonski predlozi u potpunosti usaglašeni između predstavnika frilensera i ostalih članova radne grupe. Kako su nam rekli,  na samom kraju usaglašavanja predloga rešenja, predstavnici frilensera su, dodatno  tražili i da se uvede obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno osigranje na posebno definisanu minimalnu osnovicu u oba predložena modela , što je takođe usvojeno u cilju obezbeđivanja zdravstvene zaštite za sve frilensere. Zato, kako kažu u ministarstvu, ostaje nejasno zašto se frilenseri bune protiv zakonskog predloga u kome su i sami učestvovali i sa kojim su se u potpunosti složili.

Prema usvojenom rešenju predviđena su dva modela oporezivanja frilensera, a prilikom svakog podnošenja poreske prijave frilenseri će moći da se opredele za opciju koja je za njih primerenija, uzimajući u obzir visinu obaveza po osnovu poreza i doprinosa, i prava koja ostvaruju iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Frilenseri će poreze i doprinose da plaćaju kvartalno, a poresku prijavu podnose za svaki kvartal posebno u roku od 30 dana od isteka kalendarskog kvartala.