Како спречити скрнављење споменика у Суботици

Суботица – Нестала је спомен-биста револуционарке Лоле Вол, а комунисти Суботице Дан ослобођења града обележили су стављањем на постамент фотографије Јована Микића Спартака, народног хероја који је погинуо у борбама за ослобођење октобра 1944. године. Фотографија је била ту уместо бисте која је такође нестала, а још није замењена. Сва ова скрнављења споменика у јавности се разоткрију када се обележава нека револуционарних годишњица. Питање је како сва важна историјска обележја сачувати и обновити.

На годишњој листи редовног одржавања споменика које предлаже Међуопштински завод за заштиту споменика културе налази се, између осталог, и споменици посвећени Првом и Другом светском рату, као и обележја из периода Народноослободилачке борбе. Одржавање ових споменика у Суботици финансира се из посебног фонда Јавног предузећа за управљање путевима, становање и урбанистичко планирање. Мр Маја Ракочевић Цвијанов, вајарка и конзерваторка саветница у Заводу за заштиту споменика културе, објашњава да ова установа више од деценију конкурише код Министарства за рад, запошљавање и борачка питања на конкурсе за обнову и рестаурацију споменика, па и оних из периода НОБ-а.

„Не желимо да се помисли да Суботица има ревизионистичке замисли и да та обележја нестају да би неко уклонио сећање. Дешава се да су у заштићеном језгру ’отуђивали’ и позлаћене крстове, гвоздене шахтове, бакарне олуке,  дакле, све што се може претворити у секундарне сировине, и склона сам да верујем да је код уништавања споменика о томе реч. У сваком случају, не желимо да се створи утисак да неко намерно уклања сећање на антифашистичко наслеђе” каже за „Политику” Маја Ракочевић Цвијанов.

Према њеним речима, веома често на удару вандала налазио се и Споменик палим борцима и жртвама фашизма у центру града, страдао је  рад Томе Росандића и споменик „Прозивка” у истоименом насељу, рад Ота Лога.

„Ова два споменика су стално на мети вандала, па се ми константно бавимо уклањањем графита, враћањем отуђених спомен-плоча, заменама поломљених камених облога... Након крађе горњег бакреног покривача на Споменику жртвама фашизма, заменили смо га резервном варијантом, каменом, који није уносно красти. На споменик ’Прозика’ упорно, из године у годину исписивани су графити. Али, када су починиоци видели да се то стално чисти, и да је некоме стало, престали су вандалски напади. Због тога мислим да је изузетно важно улагање труда и показивање значаја споменика, јер је то и нека врста едукације за оне који нису свесни шта је јавно добро, шта је културно добро” објашњава Маја Ракочевић Цвијанов.

Рестаурација споменика по правилу се ради тако да он траје бар 20 година, осим када је реч о обнови натписа, слова и чишћењу, јер је то пропадање пропадање условљено временским и атмосферским утицајима. С друге стране, кад је реч о људском фактору попут крађе споменика од бронзе, то читавом друштву наносе штету која изискује улагање несразмено у односу на зараду остварену њиховом продајом у секундарне сировине.

Тако је пре неколико година нестала биста Јована Микића Спартака из дворишта школе која носи његово име. Пре извесног времена Маргарета Башарагин из Удружења женских студија и истраживања, открила је да је са платоа испред некадашње фабрике козметике „Славица” нестала биста Лоле Вол, младе антифашисткиње која је обешена 1941. године.

„За Лолу Вол имамо гипсани одливак који је радила Вера Габрић Почуча, али се ту отвара неколико питања. Та фабрика ипак још постоји, иако подружница у Суботици не ради, а биста у њој припада. С друге стране, да ли има смисла на то изоловано место враћати бисту или јој наћи боље место и које?”, пита се наша саговорница.

Након што је нестала биста из школског дворишта, постојало је више предлога како да се град одужи Јовану Микићу Спартаку који је дао живот у борбама за ослобођење Суботице, али на крају ниједан није остварен. Аутор нестале бисте је вајар Сава Халугин, који је, због своје заузетости, ауторство уступио другом уметнику.

„Међуопштински завод ће бисте Лоле Вол и Јована Микића Спартака ставити на своју листу приоритета за наредну годину. У наше задатке спада и да слушамо јавност и да радимо у циљу заштите културних добара и јавних споменика”, каже Маја Ракочевић Цвијанов.