Kako sprečiti skrnavljenje spomenika u Subotici

Subotica – Nestala je spomen-bista revolucionarke Lole Vol, a komunisti Subotice Dan oslobođenja grada obeležili su stavljanjem na postament fotografije Jovana Mikića Spartaka, narodnog heroja koji je poginuo u borbama za oslobođenje oktobra 1944. godine. Fotografija je bila tu umesto biste koja je takođe nestala, a još nije zamenjena. Sva ova skrnavljenja spomenika u javnosti se razotkriju kada se obeležava neka revolucionarnih godišnjica. Pitanje je kako sva važna istorijska obeležja sačuvati i obnoviti.

Na godišnjoj listi redovnog održavanja spomenika koje predlaže Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture nalazi se, između ostalog, i spomenici posvećeni Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i obeležja iz perioda Narodnooslobodilačke borbe. Održavanje ovih spomenika u Subotici finansira se iz posebnog fonda Javnog preduzeća za upravljanje putevima, stanovanje i urbanističko planiranje. Mr Maja Rakočević Cvijanov, vajarka i konzervatorka savetnica u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, objašnjava da ova ustanova više od deceniju konkuriše kod Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka pitanja na konkurse za obnovu i restauraciju spomenika, pa i onih iz perioda NOB-a.

„Ne želimo da se pomisli da Subotica ima revizionističke zamisli i da ta obeležja nestaju da bi neko uklonio sećanje. Dešava se da su u zaštićenom jezgru ’otuđivali’ i pozlaćene krstove, gvozdene šahtove, bakarne oluke,  dakle, sve što se može pretvoriti u sekundarne sirovine, i sklona sam da verujem da je kod uništavanja spomenika o tome reč. U svakom slučaju, ne želimo da se stvori utisak da neko namerno uklanja sećanje na antifašističko nasleđe” kaže za „Politiku” Maja Rakočević Cvijanov.

Prema njenim rečima, veoma često na udaru vandala nalazio se i Spomenik palim borcima i žrtvama fašizma u centru grada, stradao je  rad Tome Rosandića i spomenik „Prozivka” u istoimenom naselju, rad Ota Loga.

„Ova dva spomenika su stalno na meti vandala, pa se mi konstantno bavimo uklanjanjem grafita, vraćanjem otuđenih spomen-ploča, zamenama polomljenih kamenih obloga... Nakon krađe gornjeg bakrenog pokrivača na Spomeniku žrtvama fašizma, zamenili smo ga rezervnom varijantom, kamenom, koji nije unosno krasti. Na spomenik ’Prozika’ uporno, iz godine u godinu ispisivani su grafiti. Ali, kada su počinioci videli da se to stalno čisti, i da je nekome stalo, prestali su vandalski napadi. Zbog toga mislim da je izuzetno važno ulaganje truda i pokazivanje značaja spomenika, jer je to i neka vrsta edukacije za one koji nisu svesni šta je javno dobro, šta je kulturno dobro” objašnjava Maja Rakočević Cvijanov.

Restauracija spomenika po pravilu se radi tako da on traje bar 20 godina, osim kada je reč o obnovi natpisa, slova i čišćenju, jer je to propadanje propadanje uslovljeno vremenskim i atmosferskim uticajima. S druge strane, kad je reč o ljudskom faktoru poput krađe spomenika od bronze, to čitavom društvu nanose štetu koja iziskuje ulaganje nesrazmeno u odnosu na zaradu ostvarenu njihovom prodajom u sekundarne sirovine.

Tako je pre nekoliko godina nestala bista Jovana Mikića Spartaka iz dvorišta škole koja nosi njegovo ime. Pre izvesnog vremena Margareta Bašaragin iz Udruženja ženskih studija i istraživanja, otkrila je da je sa platoa ispred nekadašnje fabrike kozmetike „Slavica” nestala bista Lole Vol, mlade antifašistkinje koja je obešena 1941. godine.

„Za Lolu Vol imamo gipsani odlivak koji je radila Vera Gabrić Počuča, ali se tu otvara nekoliko pitanja. Ta fabrika ipak još postoji, iako podružnica u Subotici ne radi, a bista u njoj pripada. S druge strane, da li ima smisla na to izolovano mesto vraćati bistu ili joj naći bolje mesto i koje?”, pita se naša sagovornica.

Nakon što je nestala bista iz školskog dvorišta, postojalo je više predloga kako da se grad oduži Jovanu Mikiću Spartaku koji je dao život u borbama za oslobođenje Subotice, ali na kraju nijedan nije ostvaren. Autor nestale biste je vajar Sava Halugin, koji je, zbog svoje zauzetosti, autorstvo ustupio drugom umetniku.

„Međuopštinski zavod će biste Lole Vol i Jovana Mikića Spartaka staviti na svoju listu prioriteta za narednu godinu. U naše zadatke spada i da slušamo javnost i da radimo u cilju zaštite kulturnih dobara i javnih spomenika”, kaže Maja Rakočević Cvijanov.