„Дом” малог вранца постао заштићено подручје

Ни мање птице, ни значајнијег „становника” новобеоградских обала – мали вранац. Бројна популација ове ретке и угрожене врсте из породице корморана из целе Европе свој дом нашла је у нашој престоници. Пре десетак дана зимовалиште малог вранца на реци Сави одлуком Скупштине града сврстано је у трећу категорију као заштићено подручје локалног значаја.

– Станиште се проглашава заштићеним подручјем као једино зимовалиште малог вранца у Београду ради очувања природних услова и погодности локалитета на којима се настањује бројна популација малог вранца и које станиште сврстава у приоритете заштите природних вредности на подручју Европе, као и ради обезбеђења трајне забране узнемиравања и угрожавања малог вранца као ретке и угрожене врсте птице – наводи се у градској одлуци.

Мали вранци, иначе, највећу бројност достижу у новембру и децембру, а највише их је било у децембру 2007. године када је побројано 6.728 јединки. У односу на укупну европску популацију код нас, на веома малом подручју у Београду зимује више од 10 одсто свих европских јединки ове врсте. Значајно је да број малих вранаца није драстично опао након почетка изградње Моста на Ади и што су успели да се прилагоде повећаном загађењу у граду.

Станиште „Зимовалиште малог вранца” налази се у оквиру међународно значајног подручја за птице (IBA) „Ушће Саве у Дунав”, на обалама Саве, у близини топлане и бродоградилишта у Новом Београду. Састоји се од три одвојене целине (локалитета) и то:

– локалитет I налази се на територији општине Нови Београд на површини од 123.869 метара квадратних;

– локалитет II налази се на Новом Београду, и то на деловима катастарских парцела у површини од 22.918 метара квадратних;

– локалитет III налази се на Новом Београду на површини од 78.623 метра квадратна.

Укупна површина заштићеног подручја износи 22,5410 хектара.

На заштићеном подручју установљавају се режими заштите другог и трећег степена.

Мали вранац припада породици вранаца или корморана (Phalacrocoracidae) која укупно има око 40 врста. Настањују како морске тако и копнене биотопе. Хране се углавном рибом и веома добро су прилагођени роњењу и пливању.

У Србији живе две врсте вранаца, то су велики вранац Phalacrocorax carbo и мали вранац Microcarbo pygmaeus. Велики вранац је велика птица, од 70 до 120 центиметара, црне боје перја. Мали вранац је птица средње величине – 50 центиметара, претежно је црне боје са браон тоновима на врату и глави. Вранци су колонијалне птице и гнезде се у групама од неколико десетина па до неколико стотина парова. Колоније се углавном налазе у барским подручјима на ниским врбама и у трсци. Углавном се ради о мешовитим колонијама у којима се поред вранаца гнезде и различите врсте чапљи. Нису изразите селице тако да се током зиме задржавају у Србији окупљени у јата и задржавају се уз веће реке и водене површине.