А од државе – 20 милијарди динара

Протекле недеље 15 младих предузетника – почетника, ниједан старији од 29 година, добили су уговоре о старт-ап кредитима којима је држава подржала њихове прве кораке у бизнису. Било да је реч о производњи папирних кеса, етеричних уља, чоколаде, сокова и сирупа, биодизела, пецива или преради дрвета и лековитог биља и грађевинским радовима, попут глетовања и малтерисања.
До краја године најповољнији старт-ап кредити, са једнопроцентном каматом, на пет година отплате, уз грејс период од 12 месеци – укупно 2,8 милијарди динара биће исплаћено на рачуне свих 2.276 овогодишњих добитника који ће у својим радњама и предузећима запослити више од 7.000 радника.

По угледу на њих, али и прошлогодишњих хиљаду и по почетника који су добили две милијарде динара оваквих кредита, они који још размишљају, имају времена до марта. Тада ће, како је најавио министар Млађан Динкић, бити расписан нови конкурс за још око 3.000 кредита.

Старт-ап кредити су само део финансијске подршке развоју сектора МСПП. Ове године, само посредством институција које функционишу под окриљем Министарства економије и регионалног развоја, из буџетских и средстава Фонда за развој, кроз више програма, незапосленима и послодавцима, у виду кредита, подстицаја и субвенција, биће усмерено више од 20 милијарди динара или око 250 милиона евра за развој сектора МССП, па тиме и за отварање нових радних места, каже Дејан Јовановић, државни секретар за регионални развој у Министарству економије и регионалног развоја.

Дилеме нема. Иако је држави пре свега посао да обезбеди привлачно окружење за приватни бизнис, а не да кредитира привреду, била она такозвана мала или велика, финансијска подршка о којој говори је, каже, усмерена пре свега на неразвијене регионе и грађане, као што су млади и незапослени, чији се проблеми не могу решавати само тржишним механизмима, већ захтевају и интервенцију, односно подршку државе било у информацијама, обуци или новцу.

Делом и као резултат државне подршке почетницима, незапосленима, предузетништву у неразвијеним општинама, иноваторима, извозним програмима, развоју кластера и инфраструктурном опремању бизнис инкубатора, у прошлој години је, указује Јовановић, настављено јачање МСПП: број активних МСПП повећан је за око 30.000, отворено је 35.690 нових радних места, што је више него што је смањено у великим системима (31.804), промет је повећан за 7,6 одсто, извоз за око 17 одсто...

Министарство, према најавама Јовановића, очекује прилично врућа и радна јесен: много посла на заокруживању институционалног и правног оквира за складнији регионални и бржи развој сектора малих и средњих предузећа.

– У септембру стартује пројекат „гиљотине прописа”, који би требало да се заврши у наредних 12 до 15 месеци и резултира укидањем, како се процењује, трећине сада важећих а застарелих закона, који отежавају инвестирање пре свега у приватном сектору. Истовремено, требало би да крене и јавна расправа о Нацрту закона о регионалном развоју (усвајање у парламенту се очекује до краја године) којим се предвиђа формирање фонда и националне агенције за регионални развој. Ова агенција ће објединити садашњу Републичку агенцију за мала и средња предузећа и сектор за развој инфраструктуре у министарству и бити подржана мрежом акредитованих агенција на регионалном нивоу. То би обезбедило и потребну институционалну инфраструктуру за коришћење претприступних фондова ЕУ.

Такође, пошто истиче садашња, на пет година донета Стратегија развоја МСПП, припремљена је нова, средњорочна – Стратегија за развој конкурентних и иновативних малих и средњих предузећа, усклађена са препорукама чланицама ЕУ.

– Тај документ биће базиран на пет стубова: подстицању развоја предузетништва, пре свега кроз подстицаје за предузетнике – почетнике, подизању знања и вештина власника, менаџера и запослених, јачању финансијских инструмената и смањењу административних процедура, подизању конкурентности и иновативности малих и средњих предузећа ради што лакшег продора на инострана тржишта (ЕУ је за такав програм, коме би требало да се прикључи и Србија, одвојила 3,6 милијарди евра до 2013) и заокруживању институционалне инфраструктуре и регулативе, најављује Јовановић.